1Hvalite GOSPODA! Zakaj dobro je pevati psalme Bogu našemu, ker prijetno je to, in spodobno je hvaljenje.
1Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2Stavitelj Jeruzalema je GOSPOD, on zbira razkropljence Izraelove.
2Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3On ozdravlja potrte v srcu in obvezuje njih rane;
3Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4prešteva zvezd število, kliče jih, kolikor jih je, po imenih.
4Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5Velik je Gospod naš in mnoga moč njegova, modrost njegova je brezmerna.
5Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6Krotke podpira GOSPOD, brezbožnike pa potiska prav do tal.
6Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7Pojte hvalne pesmi GOSPODU, s strunami prepevajte psalme Bogu našemu!
7Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8Ki zagrinja z gostimi oblaki nebo, ki pripravlja dež zemlji, ki daje, da seno rojevajo gore.
8Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9Živini daje njen živež in mladim krokarjem, ki čivkajo.
9Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10Moči konjeve se ne veseli, stegna vojščakova mu niso po volji.
10Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11Po volji so GOSPODU tisti, ki se ga bojé, ki imajo nado v milosti njegovi.
11Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12S hvalo slávi, Jeruzalem, GOSPODA, hvali Boga svojega, o Sion!
12Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13Zakaj utrdil je zapahe tvojih vrat, sinove tvoje je blagoslovil sredi tebe.
13Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14On, ki daje mir pokrajinam tvojim, z mezgo pšenice te siti;
14Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15ki pošilja povelje svoje na zemljo, urno teče beseda njegova;
15Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16ki daje sneg kakor volno, slano razsiplje kakor pepel,
16Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17led svoj meče doli kakor kosčke, mraz njegov kdo prebije?
17Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18Besedo svojo pošlje, in vse raztaja; kakor hitro pihne veter njegov, že tekó vode.
18Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19Besedo svojo je naznanil Jakobu, postave svoje in pravice Izraelu.Ni storil tako nobenemu narodu, zato sodb njegovih niso spoznali. Aleluja!
19Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20Ni storil tako nobenemu narodu, zato sodb njegovih niso spoznali. Aleluja!
20Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!