1{Načelniku godbe. Psalm sinov Korahovih. Pouk.} O Bog, z ušesi svojimi smo slišali, očetje naši so nam pripovedovali, kako delo si storil v njih časih, v časih starodavnih.
1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2Ti si z roko svojo izgnal poganske narode in naselil njé, zatrl si ljudstva in razširil njé.
2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3Niso namreč z mečem svojim dobili dežele v oblast, in njih rama jim ni dala rešenja, marveč desnica tvoja in rama tvoja in obličja tvojega luč, ker blagovoljen si jim bil.
3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4Ti sam si kralj moj, o Bog: Pošlji vsakršno rešenje Jakobu.
4Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5S teboj poderemo na tla zatiralce svoje, v imenu tvojem pogazimo nje, ki se vzpenjajo zoper nas.
5С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6Ker na lok svoj se ne zanašam, in meč moj me ne reši.
6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7Ali ti nas otimlješ zatiralcev naših in sovražilce naše osramočuješ.
7Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8Z Bogom se hvalimo vse dni in ime tvoje bomo slavili vekomaj. (Sela.)
8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9Zdaj pa si nas zavrgel in izdal v sramoto in ne hodiš z našimi vojskami.
9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10Storil si, da smo se umaknili sovražniku, in neprijatelji naši si kopičijo plen.
10Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11Izdal si nas kakor ovce v hrano in med pogane si nas razkropil.
11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12Prodal si ljudstvo svoje za malo in povišal nisi cene njegove.
12У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13Izpostavil si nas v zasrambo sosedom našim, v zasramovanje in zasmehovanje njim, ki so okoli nas.
13Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14Za pregovor si nas postavil med narodi in da ljudstva majejo z glavo nad nami.
14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15Ves dan mi je nečast moja pred očmi in obličja mojega sramota me pokriva.
15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16Zaradi glasu zasramovalca in preklinjalca, spričo sovražnika in maščevalca.
16Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17Vse to nas je zadelo, in vendar te nismo pozabili niti nezvesto ravnali proti zavezi tvoji.
17Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18Ni se umeknilo srce naše in stopinja naša ni zavila v stran od steze tvoje,
18Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19da si nas tako potrl v kraju šakalov in pokril s senco smrti.
19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20Ko bi bili pozabili ime Boga svojega in iztegnili roke svoje k bogu tujemu,
20Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21ali bi ne bil Bog tega poiskal? Saj on pozna srca skrivnosti.
21Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22Toda zavoljo tebe nas moré ves dan, cenijo nas kakor ovce za klanje.
22А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23Zbúdi se, zakaj spiš, o Gospod? Vstani, ne zametaj nas na večno!
23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24Zakaj skrivaš obličje svoje, pozabljaš bedo našo in zatiranje naše?
24Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25Ker v prah je ponižana duša naša, tal se je prijelo telo naše.Vstani na pomoč nam in reši nas zavoljo milosti svoje.
25Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26Vstani na pomoč nam in reši nas zavoljo milosti svoje.
26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.