¹{Načelniku godbe. Sinov Korahovih psalm.} Čujte to, vsa ljudstva, poslušajte, vsi sveta prebivalci,

¹Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљени,

²nizki in visoki, bogatini in ubožci vsi skupaj!

²Простаци и господо, богати и сиромаси.

³Usta moja bodo govorila modrost in srca mojega premišljevanje bo razumnost.

³Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.

⁴Uho svoje nagnem h govoru v prilikah, na strune igraje, bom razodeval uganko svojo.

⁴Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју.

⁵Kaj bi se bal v dnevih nesreče, kadar me obdaja krivičnost tistih, ki mi so za petami,

⁵Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?

⁶njih, ki zaupajo v premoženje svoje in se ponašajo v obilosti bogastva svojega?

⁶Који се уздате у силу своју, и хвалите се великим богатством својим!

⁷Brata nikakor ne more odkupiti nihče, ne more dati Bogu zanj spravnega denarja

⁷Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ.

⁸(predrag namreč je njih duše odkup, zato ga ne zmore vekomaj),

⁸Велик је откуп за душу, и неће бити никад

⁹da bi živel za večno, ne moral videti jame.

⁹Да ко довека живи, и не види гроба.

¹⁰Saj vidi bogatin: mrjó modri, enako ginevajo nespametni in neumni in drugim puščajo bogastvo svoje.

¹⁰Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје.

¹¹Menijo, da njih hiše bodo trajale za veke, njih prebivališča za vse rodove; zato imenujejo dežele s svojimi imeni.

¹¹Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље;

¹²In vendar človek v veličju nima obstanka, podoben je živalim, ki poginejo.

¹²Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.

¹³To je usoda njih, ki tako v sebe zaupajo; vendar njih nasledniki odobravajo njih govorjenje. (Sela.)

¹³Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;

¹⁴Kakor ovce bodo razpostavljeni v šeolu, smrt jim bo pastir; in pravični jim bodo gospodovali tisto jutro, in njih obliko [Ali: lepoto.] pokonča šeol, da ji ne bo več bivališča.

¹⁴Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем.

¹⁵Ali dušo mojo reši Bog iz oblasti šeola, ker me vzame k sebi. (Sela.)

¹⁵Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима.

¹⁶Ne boj se, ko kdo zabogati, ko se pomnoži slava hiše njegove.

¹⁶Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог.

¹⁷Ker ob smrti ne vzame nič tega s seboj, za njim ne pojde slava njegova.

¹⁷Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова.

¹⁸Čeprav blagruje dušo svojo v življenju svojem – i tebe hvalijo, ko si privoščiš –,

¹⁸Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи.

¹⁹vendar pride k rodu očetov svojih, ki vekomaj ne bodo uživali luči.Človek, ki je v veličju, a ni razumen, je podoben živini, ki pogine.

¹⁹Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде.

²⁰Človek, ki je v veličju, a ni razumen, je podoben živini, ki pogine.

²⁰Човек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу.