¹{Psalm Asafov.} Bog mogočni, Bog, GOSPOD je govoril in poklical zemljo od vzhoda solnčnega do zahoda.

¹Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.

²S Siona, najvišje lepote, se je zasvetil Bog.

²Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.

³Pride Bog naš in nikar ne bo molčal; ogenj požirajoč gre pred njim in okrog njega silen vihar.

³Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.

⁴Nebesom kliče odzgoraj in zemlji, da sodi ljudstvo svoje:

⁴Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:

⁵„Zberite mi svetnike moje, ki so storili zavezo z menoj pri daritvi!“

⁵"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."

⁶In nebesa oznanjajo pravičnost njegovo, kajti Bog je sodnik. (Sela.)

⁶(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)

⁷Čuj, ljudstvo moje, in govoril bom, o Izrael, in zoper tebe bom pričal! Bog, tvoj Bog sem jaz.

⁷Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.

⁸Nočem te grajati zavoljo daritev tvojih, saj žgalne daritve tvoje so vedno pred menoj.

⁸Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.

⁹Ni mi treba jemati iz tvoje hiše junca, ne kozličev iz tvojih ograj.

⁹Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.

¹⁰Ker moja je vsaka zver v gozdih, živali na tisočerih gorah.

¹⁰Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.

¹¹Vso perutnino gorsko poznam, in kar se poja po polju, je v moji oblasti.

¹¹Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.

¹²Ko bi bil gladen, ne rekel bi tebi, ker moja je zemlja vesoljna in vse, kar je na njej.

¹²Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.

¹³Ali mar jem meso volovsko, ali pijem kozlov kri?

¹³Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?

¹⁴Hvalne daritve prinašaj Bogu in Najvišjemu opravljaj obljube svoje.

¹⁴Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.

¹⁵In kliči me v dan stiske, rešil te bom, in ti me boš častil.

¹⁵Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.

¹⁶Toda krivičniku pravi Bog: Kaj da naštevaš zapovedi moje in jemlješ zavezo mojo v usta svoja?

¹⁶А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?

¹⁷Saj ti sovražiš svarjenje in besede moje si vrgel vzad zase.

¹⁷А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.

¹⁸Kadar vidiš tatú, se ž njim hitro sprijazniš in s prešeštniki se družiš.

¹⁸Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.

¹⁹Usta svoja rabiš za hudo in z jezikom svojim spletaš zvijačo.

¹⁹Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.

²⁰Sedé obrekuješ svojega brata, matere svoje sina spravljaš v sramoto.

²⁰Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.

²¹To si delal, in ker sem molčal, si menil, da sem prav tebi enak. A karal te bom in vse ti postavil pred oči.

²¹Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.

²²Pazite vendar na to vi, ki zabite Boga, da ne zgrabim, in ga ne bode, ki bi rešil.Kdor daruje hvalo, me prav časti, in kdor uravnava pot svojo, mu pokažem zveličanje Božje.

²²Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.

²³Kdor daruje hvalo, me prav časti, in kdor uravnava pot svojo, mu pokažem zveličanje Božje.

²³Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.