¹{Načelniku godbe; kakor ‚Ne pogubi!‘ Davidova zlata pesem.} Ali res v molčanju govorite pravičnost? po pravici li sodite, sinovi človeški?

¹Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?

²Ne, v srcu počenjate hudodelstvo, v deželi tehtate rok svojih silovitost.

²Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.

³Spačeni so brezbožniki od rojstva, tavajo od materinega telesa, laž govoreč.

³Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

⁴Strup imajo podoben kačjemu strupu, so kakor gluh gad, ki si maši uho,

⁴У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,

⁵ki ne posluša glasu rotilcev, ne čarodeja, ki je vešč zagovoru.

⁵Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.

⁶O Bog, zdróbi jim zobe v njih ustih, mladih levov kočnike izderi, GOSPOD!

⁶Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!

⁷Stopé se naj kakor voda, ki se razteče; ko nastavi sovražnik pšice svoje, naj bodo, kakor bi jih bil kdo okrnil.

⁷Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.

⁸Bodo naj kakor polž, ki se topi in gine, kakor žene splav, ki ni videl solnca.

⁸Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.

⁹Še preden občutijo vaši lonci ogenj od trnja, odpravi Bog z vihrom surovo meso in žar.

⁹Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

¹⁰Radoval se bo pravični, ko bo videl maščevanje, noge svoje bo umival v krvi brezbožnikovi.In ljudje poreko: Zares, je plačilo za pravičnega, zares, je Bog, ki sodi na zemlji.

¹⁰Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

¹¹In ljudje poreko: Zares, je plačilo za pravičnega, zares, je Bog, ki sodi na zemlji.

¹¹И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!