1{Načelniku godbe; kakor ‚Ne pogubi!‘ Davidova zlata pesem, ko je poslal Savel može, in so stražili hišo njegovo, da bi ga umorili.} Otmi me sovražnikov mojih, moj Bog, na varno me postavi nad njimi, ki se vzpenjajo zoper mene.
1Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2Otmi me njih, ki delajo krivico, in ljudi krvoločnih me reši.
2Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3Zakaj, glej, na dušo mojo preže, zbirajo se zoper mene krepki, ne zavoljo prestopka, ne zavoljo greha mojega, GOSPOD!
3Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4Brez krivde moje se stekajo in pripravljajo; vstani, pridi mi naproti in poglej!
4Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5Ti torej, GOSPOD Bog nad vojskami, Bog Izraelov, zbúdi se, da obiščeš vse poganske narode, naj se ti ne smili ne eden hudodelcev verolomnih. (Sela.)
5Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6Vračajo se zvečer, renče kakor psi in okrog tekajo po mestu.
6Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7Glej, iz ust jim vre hudo, meči so v njih ustnah, kajti: Kdo sliši? pravijo.
7Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8Ti pa, GOSPOD, se jim boš smejal, zasmehoval boš vse tiste narode.
8Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9Moč moja, nate bom pazil, ker Bog je moj grad visoki.
9Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10Bog moj mi pride naproti z milostjo svojo, Bog mi dá, da bom z veseljem gledal sovražnike svoje.
10Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11Ne pobij jih, da ne pozabi ljudstvo moje, s svojo močjo jih izženi, da naj blodijo, in pahni jih, o Gospod, ščit naš!
11Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12Greh njih ust je njih ustnic beseda; bodo naj torej ujeti v napuhu svojem in zavoljo kletvine in laži, ki jo izgovarjajo.
12За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13Pokončaj jih v srdu, pokončaj, da jih ne bode več; in spoznajo naj, da Bog gospoduje v Jakobu in tja do mej zemlje. (Sela.)
13Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14In zvečer se vračajo, renče kakor psi in okrog tekajo po mestu.
14Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15Klatijo se okoli zavoljo jedi; ko se ne nasitijo, tu prenočujejo.
15Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16Jaz pa bom pel o moči tvoji in veselo pel o milosti tvoji, ker ti si mi bil grad visoki in pribežališče ob dnevi stiske.O moč moja, tebi bom prepeval psalme, zakaj Bog je grad moj visoki, Bog milosti moje.
16А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17O moč moja, tebi bom prepeval psalme, zakaj Bog je grad moj visoki, Bog milosti moje.
17Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.