1{Načelniku godbe; s strunami, za globoke glasove. Psalm Davidov.} GOSPOD, v jezi svoji me ne karaj, niti v srdu svojem me ne kaznuj.
1Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити.
2Milosten mi bodi, GOSPOD, ker opešal sem, ozdravi me, GOSPOD, ker preplašene so kosti moje
2Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале,
3in duša moja je preplašena silno – ti pa, o GOSPOD, doklej?
3И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш.
4Povrni se, GOSPOD, otmi dušo mojo, reši me zaradi milosti svoje.
4Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.
5Kajti spomina nate v smrti ni, v grobu [Hebr. šeol.] kdo bi te slavil?
5Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити?
6Utrujen sem v zdihovanju svojem, vsako noč močim s solzami posteljo svojo, plava mi ležišče v solzah preobilih.
6Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.
7Otemnelo je od žalovanja oko moje, postaralo se je zbok zatiralcev mojih.
7Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.
8Poberite se od mene vsi, ki delate krivico, ker GOSPOD je slišal mojega joka glas.
8Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.
9Slišal je GOSPOD prošnjo mojo, GOSPOD sprejme molitev mojo.Osramočeni bodo in silno se preplašijo vsi sovražniki moji, odriniti morajo v sramoti naglo.
9Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.
10Osramočeni bodo in silno se preplašijo vsi sovražniki moji, odriniti morajo v sramoti naglo.
10Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.