1{Načelniku godbe; kakor ‚Lilije‘. Psalm Davidov.} Reši me, o Bog, ker vode so mi prišle že do duše.
1Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2Pogrezam se v blato pregloboko, kjer ni tal pod nogo, zašel sem v globočino vodá, roj valov pritiska name.
2Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3S kričanjem sem se utrudil, vnelo se je grlo moje, oči moje pešajo, ko čakam svojega Boga.
3Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4Več jih je, nego glave moje las, ki me črté brez vzroka, močni so, ki me hočejo uničiti, sovražniki mi po krivici; česar nisem vzel, me silijo vrniti.
4Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5O Bog, ti poznaš nespamet mojo in prestopki moji ti niso skriti.
5Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6Ne bodi jih spričo mene sram, ki tebe čakajo, o Gospod, GOSPOD nad vojskami; rdečica naj ne oblije zaradi mene njih, ki iščejo tebe, Bog Izraelov.
6Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7Zakaj zavoljo tebe prenašam zasmehovanje, sramota je pokrila obličje moje.
7Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8Tujec sem postal bratom svojim in neznanec matere svoje sinovom.
8Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9Kajti gorečnost za hišo tvojo me je razjedla, in zasmehovanje njih, ki tebe zasmehujejo, je zadelo mene.
9Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10Ko sem jokal in s postom pokoril dušo svojo, bilo mi je le v zasmehovanje.
10Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11Ko sem se oblačil v raševino, tedaj sem jim bil v pregovor.
11Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12O meni govoričijo, kateri posedajo pri vratih, za pesem pa sem njim, ki pijejo opojno pijačo.
12О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13Jaz pa – prošnja moja je do tebe, GOSPOD, ob času milosti. O Bog, po obilosti milosti svoje me usliši, po zveličalni resnici svoji.
13А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14Potegni me iz blata, da se ne pogreznem, otet naj bodem sovražilcev svojih in iz globočin vodá.
14Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15Valovje vodá naj me ne potopi in globočina naj me ne pogoltne, in jama naj ne zapre žrela svojega nad mano.
15Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16Odgovóri mi, GOSPOD, ker dobra je milost tvoja, po obilosti usmiljenja svojega ozri se v me.
16Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17In ne skrivaj obličja svojega svojemu hlapcu, ker v stiski sem, hitro mi odgovóri!
17Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18Približaj se duši moji, reši jo, zavoljo sovražnikov mojih me odkupi!
18Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19Ti poznaš zasramovanje moje in mojo sramoto ter nečast mojo, pred teboj so vsi sovražniki moji.
19Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20Sramotenje je potrlo srce moje in hudo sem bolan; in čakal sem, da bi me kdo miloval, pa ni bilo nikogar, čakal sem tolažiteljev, pa jih nisem dobil.
20Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21Dá, za jed so mi dali žolča in v žeji moji so mi dali piti octa.
21Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22Njih miza bodi pred njimi za zanko in brezskrbno njih življenje za zadrgo.
22Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23Otemné naj njih oči, da ne vidijo, in daj, da ledja njih omahujejo neprestano.
23Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24Izlij nanje jezo svojo in srd tvoj naj jih dohiti.
24Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25Pusto bodi njih bivališče, v šatorih njih ne bodi prebivalca.
25Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26Kajti preganjajo njega, ki si ga ti udaril, in spletajo pripovedke o bolečini prebodencev tvojih.
26Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27Pridevaj krivico njih krivici, in ne dosežejo naj pravičnosti tvoje.
27Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28Izbrišejo naj se iz življenja knjige, in s pravičnimi naj se ne zapišejo.
28Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29Jaz pa sem ubožen in v bolečini; rešitev tvoja, o Bog, postavi me na varno.
29А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30Hvalil bom ime Božje s pesmijo in poveličeval ga z zahvaljevanjem.
30Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31To bode všeč GOSPODU bolj nego vol, junec z rogovi in z razdeljenimi parklji.
31То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32Ko bodo to videli krotki, se bodo veselili; naj oživi srce vaše, ki iščete Boga!
32Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33Zakaj GOSPOD se ozira na potrebne in jetnikov svojih ne zameta.
33Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34Hvalijo naj ga nebesa in zemlja, morja in karkoli lazi po njih.
34Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35Zakaj Bog dá rešitev Sionu in sezida mesta Judova, da bodo stanovali tam in podedovali deželo.In zarodi hlapcev njegovih jo bodo posedli, in kateri ljubijo ime njegovo, v njej prebivali.
35Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36In zarodi hlapcev njegovih jo bodo posedli, in kateri ljubijo ime njegovo, v njej prebivali.
36И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.