1{Načelniku godbe; kakor ‚Lilije‘. Pričevanje. Psalm Asafov.} O pastir Izraelov, poslušaj, ki vodiš Jožefa kakor čredo, ki stoluješ nad kerubi, pokaži se v svetlobi svoji!
1Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!
2Pred Efraimom, Benjaminom in Manasejem zbudi moč svojo ter pridi nam v rešitev.
2Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.
3O Bog, postavi nas v prejšnji stan, razjasni obličje svoje, in rešeni bomo.
3Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
4GOSPOD, Bog nad vojskami, doklej se bode kadila jeza tvoja ob molitvi tvojega ljudstva?
4Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?
5Pasel si jih s solznim kruhom in piti si jim dal solz obilo mero.
5Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.
6Postavil si nas za prepir sosedom našim, in sovražniki se nam smejejo med seboj.
6Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.
7O Bog nad vojskami, postavi nas v prejšnji stan, razjasni obličje svoje, in rešeni bomo.
7Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
8Trto si bil prestavil iz Egipta, pregnal si narode, da bi jo zasadil.
8Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.
9Pripravil si prostor pred njo, da se je ukoreninila in prerasla deželo.
9Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.
10Senca njena je pokrivala gore in njene veje cedre največje.
10Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.
11Iztezala je mladike svoje do morja in proti reki rozge svoje.
11Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.
12Zakaj si podrl ograje njene, da jo obirajo vsi mimohodeči?
12Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?
13Razriva jo merjasec iz gozda in divjačina poljska jo objeda.
13Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.
14O Bog nad vojskami, povrni se, prosimo, ozri se iz nebes ter glej, in skrbi za to trto
14Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,
15in ohrani, kar je bila vsadila desnica tvoja, in sina, ki si ga močnega storil sebi.
15Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!
16Požgana je z ognjem, odrezana; od hudovanja obličja tvojega vsi ginejo.
16Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.
17Roka tvoja bodi nad možem desnice tvoje, nad sinom človeka, ki si ga močnega storil sebi.
17Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!
18In ne umaknemo se od tebe; oživi nas zopet, in klicali bomo ime tvoje.GOSPOD, Bog nad vojskami, postavi nas v prejšnji stan, razjasni obličje svoje, in rešeni bomo.
18И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.
19GOSPOD, Bog nad vojskami, postavi nas v prejšnji stan, razjasni obličje svoje, in rešeni bomo.
19Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!