1{Pesem in psalm Asafov.} O Bog, ne molči, ne delaj se gluhega in ne miruj, o Bog mogočni!
1Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
2Zakaj, glej, neprijatelji tvoji ropočejo in sovražilci tvoji dvigajo glave.
2Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3Zoper ljudstvo tvoje kujejo prekanjene naklepe in posvetujejo se zoper varovance tvoje.
3По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
4Govoré: Pridite, in potrebimo jih, da ne bodo narod, da se nihče ne spominja več imena Izraelovega.
4Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5Kajti naklep so storili v srcu enih misli; zoper tebe so sklenili zavezo:
5Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
6šatori Edomovi in Izmaelci, Moab in Hagarenci,
6Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7Gebal in Amon in Amalek, Filisteja s Tira prebivalci;
7Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8tudi Asirec se jim je pridružil v pomoč so bili sinovom Lotovim. (Sela.)
8И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
9Stóri jim kakor Madiancem, kakor Siseru, kakor Jabinu ob potoku Kisonu,
9Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10ki so bili pokončani pri Endoru, postali so zemlje gnoj!
10Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11Naredi njih plemenitnike kakor Oreba in kakor Zeba, kakor Zebaha in Zalmuna vse njih poglavarje.
11Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12Ker so rekli: Vzemimo si v last prebivališča Božja!
12Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13Bog moj, naredi jih kakor prah v vrtincu, kakor pleve pred vetrom!
13Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
14Kakor ogenj požiga gozd in kakor plamen, ki popali gore,
14Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15tako jih podi z viharjem svojim in z vrtincem svojim jih preplaši!
15Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16S sramoto napolni njih obličje, da bodo iskali ime tvoje, o GOSPOD!
16Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17Rdečica naj jih oblije in izbegajo naj se za ves čas, sramujejo se naj in poginejo,da spoznajo, da si ti, ki ti je ime Jehova, sam Najvišji nad vesoljno zemljo.
17Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
18da spoznajo, da si ti, ki ti je ime Jehova, sam Najvišji nad vesoljno zemljo.
18И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.