1Pridite, veselo pevajmo GOSPODU, ukajmo skali zveličanja svojega!
1Ходите, запевајмо Господу, покликнимо Богу, граду спасења свог!
2Pojdimo pred obličje njegovo s hvalo, psalme pojoč mu ukajmo.
2Изађимо пред лице Његово с хвалом, у песмама покликнимо Му!
3Zakaj velik Bog mogočni je GOSPOD in velik kralj nad vse bogove.
3Јер је Господ велик Бог и велик Цар над свим боговима.
4V roki njegovi so podstave zemlje in v njegovi oblasti višine gorá.
4У Његовој су руци дубине земаљске, и висине горске Његове су.
5Njegovo je morje, on ga je naredil, in suho zemljo so ustvarile roke njegove.
5Његово је море и Он га је створио, и сухоту руке су Његове начиниле.
6Pridite, priklonimo se in padimo na tla, pripognimo kolena pred GOSPODOM, ki nas je ustvaril!
6Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом, Творцем својим.
7Zakaj on je Bog naš, mi pa ljudstvo paše njegove in čreda vodbe njegove. Danes če slišite glas njegov,
7Јер је Он Бог наш, и ми народ паше Његове и овце руке Његове. Сад кад бисте послушали глас Његов:
8nikar ne zakrknite srca svojega kakor v prepiru [Hebr. v Meribi.], kakor ob dnevi izkušnjave [Hebr. Masa.] v puščavi,
8"Немојте да вам одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан кушања у пустињи,
9ko so me izkušali očetje vaši; izkušnjo so mi napravili, dasi so videli dela moja.
9Где ме кушаше оци ваши, испиташе и видеше дело моје.
10Štirideset let sem imel težave s tistim rodom in sem rekel: Ljudstvo je srca tavajočega. A oni niso spoznali potov mojih.Zatorej sem prisegel v jezi svoji: Nikakor ne pridejo v pokoj moj!
10Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: Ови људи тумарају срцем, и не знају путеве моје;
11Zatorej sem prisegel v jezi svoji: Nikakor ne pridejo v pokoj moj!
11И зато се заклех у гневу свом да неће ући у мир мој."