1Negore rechipiri rokubata ushe kwaNebhukadhinezari, Nebhukadhinezari akarota hope; mweya wake ukatambudzika, hope dzake dzikatiza.
1巴比倫王忘記自己的夢尼布甲尼撒在位第二年，他作了夢，因此心裡煩亂，不能入睡。
2Ipapo mambo akarayira kuti vachenjeri nen'anga navaroyi navaKaradhea vadamwe kuzodudzira mambo kurota kwake. Ipapo vakapinda vakamira pamberi pamambo.
2於是王吩咐人把術士、用法術的、行邪術的和迦勒底人都召來，要他們把王的夢告訴王。他們來了，站在王面前。
3Mambo akati kwavari, Ndarota hope, zvino mweya wangu unotambudzika ndichiti ndinzwisise kurota kwangu.
3王對他們說：“我作了一個夢，心裡煩亂，我要知道這是甚麼夢。”
4Ipapo vaKaradhea vakataura namambo norurimi rwavaSiria, vakati, Mambo ngaararame nokusingaperi! Udzai varanda venyu kurota kwenyu, isu tigokuzivisai kududzirwa kwazvo.
4迦勒底人用亞蘭話對王說：“願王萬歲！請把那夢告訴僕人，我們好解釋夢的意思。”
5Mambo akapindura, akati kuna vaKaradhea, Shoko ratemwa neni; kana mukasandizivisa kurota kwangu nokududzirwa kwazvo, muchagurwa-gurwa, uye dzimba dzenyu dzichaitwa durunhuru.
5王回答迦勒底人說：“我已經定旨：如果你們不把那夢和夢的意思向我說明，就必被碎屍萬段，你們的家必成為廢墟。
6Asi kana mukandizivisa kurota kwangu nokududzirwa kwazvo, muchapiwa neni zvipo nemibayiro nokukudzwa kukuru; naizvozvo chindizivisai kurota nokududzirwa kwazvo.
6如果你們能把那夢和夢的意思向我解釋，就必從我這裡得禮物、獎賞和大尊榮，所以你們要把夢和夢的意思向我解釋。”
7Ivo vakapindura rwechipiri, vachiti, Mambo ngaaudze varanda vake kurota kwake, isu tigokuzivisai kududzirwa kwazvo.
7他們第二次回答王說：“請王把夢告訴僕人，我們好解釋夢的意思。”
8Mambo akapindura, akati, Ndinoziva kwazvo kuti imwi munongotsvaka kuwedzerwa nguva, nekuti munoona kuti shoko iri ratemwa neni.
8王回答說：“我清楚知道你們企圖拖延時間，因為你們看出我已經定旨。
9Asi kana mukasandizivisa kurota kwangu, mucharohwa nomurayiro mumwe chete, nekuti makazvigadzira kutaura mashoko enhema akashata pamberi pangu, kusvikira nguva yashanduka; naizvozvo chindiudzai kurota kwangu, ipapo ndichaziva kuti mungandizivisa kududzirwa kwazvo.
9如果你們不把那夢向我說明，只有一個辦法對付你們。你們串通在我面前胡言亂語，希望時勢有所改變。你們現在要把夢告訴我，好使我知道你們真能把夢的意思向我解釋。”
10VaKaradhea vakapindura pamberi pamambo, vakati, Hakuna munhu pasi pose angagone kuzivisa shoko iri ramambo, nekuti hakuna mambo kana ishe, kana mubati akatongotsvaka chinhu chakadai kune wakachenjera kana n'anga, kana muKaradhea upi noupi.
10迦勒底人無法說出王的夢迦勒底人在王面前回答說：“世上沒有人能把王所問的事說出來，因為從來沒有一個偉大和有權勢的君王向術士、用法術的和迦勒底人詢問過這樣的事。
11Chinhu chinobvunzwa namambo chikuru kwazvo, hakuna angachizivisa kuna mambo, asi vamwari ugaro hwavo hahwusi panevenyama.
11王所問的事很難答，除了那不和世人同住的神明以外，沒有人能在王面前把這事說出來。”
12Nemhaka iyi mambo akatsamwa, akava nehasha kwazvo, akarayira kuti vachenjeri vose veBhabhironi vaurawe.
12因此，王大發烈怒，下令殺絕巴比倫所有的智慧人。
13Naizvozvo chirevo chakatemwa kuti vachenjeri vaurawe, vakatsvakawo Dhanyeri neshamwari dzake kuti vaurawe.
13於是王的御旨發出，要把智慧人都殺死；人就尋找但以理和他的同伴，要殺死他們。
14Ipapo Dhanyeri akapindura Arioki nenjere nokungwara, iye mukuru wachengeti vamambo, akanga abuda kundouraya vachenjeri veBhabhironi;
14但以理求王寬限那時，王的護衛長亞略出來，要殺死巴比倫的智慧人，但以理就婉轉機敏地向他詢問；
15akati kuna Arioki mukuru wavachengeti vamambo, Chirevo ichi chamambo chine chimbichimbi neiko? Ipapo Arioki akazivisa Dhanyeri shoko iro.
15但以理對王的護衛長亞略說：“王的命令為甚麼這樣嚴厲呢？”亞略就把這事告訴但以理。
16Zvino Dhanyeri akapinda kuna mambo, akakumbira kwaari kuti amutarire nguva, azivise mambo kududzirwa kwazvo.
16但以理就進去，求王寬限，使他可以把那夢的意思為王解釋。
17Ipapo Dhanyeri akaenda kumba kwake, akandozivisa shamwari dzake Hanania naMishaeri naAzaria, shoko iro;
17 神把夢的意義指示但以理但以理回到自己的家裡，把這事告訴他的同伴哈拿尼雅、米沙利和亞撒利雅，
18kuti vakumbire nyasha kuna Mwari wokudenga pamusoro pechinhu ichi chakavanzika, kuti Dhanyeri neshamwari dzake varege kuparadzwa pamwechete navamwe vachenjeri veBhabhironi.
18要他們為這隱祕的事祈求天上的 神憐憫，免得但以理和他的同伴與巴比倫其餘的智慧人一同滅亡。
19Ipapo chinhu icho chakavanzika chakaziviswa Dhanyeri pane chaakaratidzwa usiku. Dhanyeri akatenda Mwari wokudenga.
19於是這隱祕的事在夜間的異象中給但以理顯明了。但以理就稱頌天上的 神。
20Dhanyeri akapindura, akati, Zita raMwari ngaritendwe nokusingaperi-peri, nekuti uchenjeri nesimba ndezvake.
20但以理說：“願 神的名得稱頌，從永遠直到永遠，因為智慧和能力都是屬他的。
21Ndiye anoshandura nguva nemisi; ndiye anobvisa madzimambo, nokugadza madzimambo; ndiye anopa vakachenjera uchenjeri, navane njere zivo;
21他改變時間、季節；他廢王、立王；他賜智慧給智慧人，賜知識給聰明人。
22ndiye anozivisa zvinhu zvakadzama nezvakavanzika; ndiye anoziva zviri murima; chiedza chinogara kwaari.
22他顯明深奧和隱密的事，他洞悉暗中的一切，因為光明與他同住。
23Ndinokutendai nokukurumbidzai, imwi Mwari wamadzibaba angu, makandipa uchenjeri nesimba, mukandizivisa zvino zvatakakumbira kwamuri; nekuti makatizivisa shoko ramambo.
23我列祖的 神啊！我感謝你，讚美你！你把智慧和能力賜了給我；我們向你所求的，現在你已向我顯明，把王的事告訴了我們。”
24Naizvozvo Dhanyeri akapinda kuna Arioki, akanga arayirwa namambo kuparadza vachenjeri veBhabhironi; akandoti kwaari, Rega hako kuparadza vachenjeri veBhabhironi; ndiise pamberi pamambo, ndichazivisa mambo kududzirwa kwazvo.
24但以理入宮見王於是但以理進去見亞略，就是王委派去殺絕巴比倫的智慧人的，對他這樣說：“不要殺絕巴比倫的智慧人；請把我帶到王面前，我要把夢的意思向王解釋。”
25Ipapo Arioki akaisa Dhanyeri pamberi pamambo nokukasira, akati kwaari, Ndawana munhu pakati pavana vokutapwa vaJudha, achazivisa mambo kududzirwa kwazvo.
25亞略就急忙把但以理帶到王面前，對王這樣說：“我在被擄的猶大人中找到一個能把夢的意思向王說明的人。”
26Mambo akapindura, akati kuna Dhanyeri, ainzi Bheteshazari. Iwe unogona kundizivisa kurota kwandakaona, nokududzirwa kwazvo here?
26王問稱為伯提沙撒的但以理說：“你能向我說明我所見的夢和夢的意思嗎？”
27Dhanyeri akapindura mambo, akati, Chinhu chakavanzika, chakarehwa namambo, hakuna vane njere, kana n'anga, kana vachenjeri, kana vafemberi vangazivisa mambo izvozvo;
27但以理在王面前回答說：“王所問的那隱祕的事，沒有智慧人、用法術的、術士和占星家能向王解釋；
28asi kudenga kuna Mwari anozivisa zvakadzama; ndiye akazivisa mambo Nebhukadhinezari zvichazovapo pamazuva okupedzisira. Kurota kwenyu, nezvamakaratidzwa mumusoro wenyu panhovo dzenyu, hezvi;
28只有一位在天上的 神能把一切隱祕的事顯明；他已經把日後將要發生的事告訴你尼布甲尼撒王了。你的夢和你躺在床上時腦海中出現的異象就是這樣：
29kana murimi, mambo, pfungwa dzenyu dzakauya kwamuri muri panhovo dzenyu, mukarangarira zvichazoitwa pashure; zvino anozivisa zvakadzama, ndiye akakuzivisai zvichazoitwa.
29王啊！你躺在床上時，想到日後將要發生的事，那顯明隱祕事的 神就把將要發生的事向你說明了。
30Asi kana ndirini, chinhu ichi chakavanzika hachina kundiziviswa nokuda kwenjere dzandinadzo dzinopfuura dzavamwe vapenyu vose, asi kuti mambo aziviswe kududzirwa kwazvo, uye kuti muziviswe pfungwa dziri mumwoyo wenyu.
30現在這隱祕的事向我顯明，並不是因為我的智慧勝過所有的人，而是要使王知道夢的意思和你心想明白的事。
31Imi mambo makatarira, mukaona chifananidzo chikuru. Chifananidzo ichi, chaiva chikuru kwazvo, chaiva nokubwinya kwakakurisisa, chakanga chimire pamberi penyu; chakanga chichityisa pakuonekwa kwacho.
31復述夢境“王啊！你正在觀看，看見有一座大像，那像甚高，非常光耀，豎立在你面前，樣貌十分可怕。
32Kana chiri chifananidzo ichi, musoro wacho wakange uri wendarama yakaisvo-naka, chipfuva chacho namaoko acho zvakanga zviri zvesirivha, dumbu racho nechiuno chacho zvakanga zviri zvendarira,
32這像的頭是純金的，胸膛和手臂是銀的，腹和腰是銅的，
33makumbo acho akanga ari edare, uye tsoka dzacho dzaiti pamwe dare pamwe ivhu.
33腿是鐵的，腳是鐵和泥混雜的。
34Makaramba muchitarira kusvikira muchiona ibwe richivezwa, asi zvisingaitwi namaoko omunhu, rikarova chifananidzo patsoka dzacho dzaiva dzedare nevhu, rikadziputsa-putsa.
34你正觀看的時候，有一塊非人手鑿成的石頭，擊在那座大像鐵和泥混雜的腳上，把腳砸碎了。
35Ipapo dare nevhu nendarira nesirivha nendarama zvakaputsanyiwa pamwechete, zvikafanana nehundi iri paburiro nenguva yezhizha; zvikatorwa nemhepo, zvikasawanirwa nzvimbo; asi ibwe, rakanga rarova chifananidzo, rakazoita gomo guru, rikazadza pasi pose.
35於是鐵、泥、銅、銀、金都一同砸得粉碎，好像夏天禾場上的糠秕，被風吹散，無處可尋；那打碎這像的石頭卻變成一座大山，充滿全地。
36Ndizvo zvamakarota; zvino tichazvidudzira pamberi pamambo.
36詳解夢義“這就是那夢，現在我們要在王面前講解那夢的意思。
37imwi mambo muri mambo wamadzimambo, makapiwa naMwari wokudenga ushe noumambo nesimba nokubwinya;
37王啊！你是萬王之王，天上的 神已經把國度、權柄、能力和尊榮都賜給你；
38pose panogara vana vavanhu, wakaisa paruoko rwenyu mhuka dzesango neshiri dzokudenga, akakuitai mubati wazvo zvose; imwi ndimi musoro wendarama.
38也把散居在各處的世人、田野的走獸和空中的飛鳥，都交在你手裡，使你管理這一切。你就是那金頭。
39Shure kwenyu bwumwe vushe bwuchamuka, vuduku kwamuri; tevere vushe bwechitatu bwendarira; huchabata panyika yose.
39在你以後，另一國將興起，不及於你。後有第三國，就是那銅的，要統治全地。
40Ushe bwechina huchava nesimba sedare, sezvinoita dare rinoputsanya nokuparadza zvose; sezvinoita dare rinopwanya izvi zvose, saizvozvo uchaputsanya nokupwanya.
40還有第四國，堅強如鐵，因為鐵能砸碎擊破萬物；鐵怎樣壓碎一切，那國也要照樣砸碎一切。
41Zvamakaona tsoka nezvigumwe, zvakaitwa pamwe nevhu romuumbi wehari, pamwe nedare, uchava ushe hwakaganhurwa; asi simba redare richavamo, zvamakaona dare rakavenganiswa nevhu vokuumba naro.
41正如你看見那像的腳和腳趾是窯匠的泥和鐵混雜的，那國也必分裂；正如你看見鐵和陶泥混合在一起，那國也必有鐵的堅硬。
42zvamakumbo zvazvakanga zvakaitwa pamwe nedare pamwe nevhu, saizvozvo ushe huchava pamwe nesimba, pamwe haungatani kuputsika.
42那些腳趾是鐵和泥混雜的，那國也必是部分堅強，部分脆弱。
43Uye zvamakaona dare rakavenganiswa nevhu rokuumba naro, saizvozvo vachavengana namarudzi avanhu, asi havanganamatirani, sezvinoita dare risinganamatirani, nevhu.
43你怎樣看見鐵和陶泥混合在一起，那國的人也必和列國的人通婚混雜，卻不能彼此聯合，正如鐵和泥不能混雜一樣。
44Zvino namazuva amadzimambo iwayo Mwari wokudenga achamutsa ushe, usingatongozoparadzwi, uye simba rahwo haringapfuuri kuno rumwe rudzi rwavanhu; asi ihwo uchaputsanya nokuparadza ushe uhwo hwose, ihwo huchamira nokusingaperi.
44那些王在位的時候，天上的 神必興起另一個永不滅亡的國，國權必不歸給別族的人。這國必砸碎毀滅其他各國；並且這國必存到永遠。
45Zvamakaona ibwe richivezwa mugomo, zvisingaitwi namaoko avanhu rikaputsa-putsa dare nendarira nevhu nesirivha nendarama, Mwari mukuru akazivisa mambo zvichazoitwa pashure; kurota uku ndokwechokwadi, nokududzirwa kwazvo ndokwechokwadi.
45正如你看見那塊從山而出，非人手鑿成的石頭，把鐵、銅、泥、銀和金都砸碎了，偉大的 神已把日後必有的結局都告訴王了。這夢是確實的，夢的意思也是準確的。”
46Ipapo mambo Nebhukadhinezari akawira pasi nechiso chake, akanamata Dhanyeri, akarayira kuti vamuvigire chipo nezvinonhuhwira zvinozipa.
46王高抬並重賞但以理尼布甲尼撒王俯伏在地，向但以理下拜，又下令向但以理獻上供物和香品。
47Mambo akapindura Dhanyeri, akati, Zvirokwazvo, Mwari wako ndiye Mwari wavamwari, naIshe wamadzimambo, nomuzivisi wezvakadzama, iwe zvawakagona kuzivisa chinhu ichi chakavanzika
47王對但以理說：“你們的 神真是萬神之神，萬王之王，又是顯明隱祕事的，因為你能把這隱祕的事顯明出來。”
48Ipapo mambo akaita Dhanyeri mukuru, akamupa zvipo zvikuru zvizhinji, akamuita mubati wenyika yose yeBhabhironi, nokumuitawo mutariri mukuru wavakachenjera vose veBhabhironi.
48於是王提升但以理，賜他許多貴重的禮物，使他管理巴比倫全省，又立他為總長，管理巴比倫所有的智慧人。
49Dhanyeri akakumbira kuna mambo, akagadza Shadhireki naMisheki naAbhedhinego vakava varairi vezvinhu zvose zvenyika yeBhabhironi; asi Dhanyeri akagara pasuwo ramambo.
49但以理求王，王就委派沙得拉、米煞、亞伯尼歌管理巴比倫省的政務；但以理卻在朝中侍立。