1Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
1Be ye followers of me, even as I also am of Christ.
2Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
2Now I praise you, brethren, that ye remember me in all things, and keep the ordinances, as I delivered them to you.
3Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
3But I would have you know, that the head of every man is Christ; and the head of the woman is the man; and the head of Christ is God.
4Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
4Every man praying or prophesying, having his head covered, dishonoureth his head.
5И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
5But every woman that prayeth or prophesieth with her head uncovered dishonoureth her head: for that is even all one as if she were shaven.
6Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
6For if the woman be not covered, let her also be shorn: but if it be a shame for a woman to be shorn or shaven, let her be covered.
7Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
7For a man indeed ought not to cover his head, forasmuch as he is the image and glory of God: but the woman is the glory of the man.
8Јер није муж од жене него жена од мужа.
8For the man is not of the woman: but the woman of the man.
9Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
9Neither was the man created for the woman; but the woman for the man.
10Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
10For this cause ought the woman to have power on her head because of the angels.
11Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
11Nevertheless neither is the man without the woman, neither the woman without the man, in the Lord.
12Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
12For as the woman is of the man, even so is the man also by the woman; but all things of God.
13Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
13Judge in yourselves: is it comely that a woman pray unto God uncovered?
14Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
14Doth not even nature itself teach you, that, if a man have long hair, it is a shame unto him?
15А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
15But if a woman have long hair, it is a glory to her: for her hair is given her for a covering.
16Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
16But if any man seem to be contentious, we have no such custom, neither the churches of God.
17Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
17Now in this that I declare unto you I praise you not, that ye come together not for the better, but for the worse.
18Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
18For first of all, when ye come together in the church, I hear that there be divisions among you; and I partly believe it.
19Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
19For there must be also heresies among you, that they which are approved may be made manifest among you.
20А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
20When ye come together therefore into one place, this is not to eat the Lord's supper.
21Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
21For in eating every one taketh before other his own supper: and one is hungry, and another is drunken.
22Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
22What? have ye not houses to eat and to drink in? or despise ye the church of God, and shame them that have not? What shall I say to you? shall I praise you in this? I praise you not.
23Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
23For I have received of the Lord that which also I delivered unto you, That the Lord Jesus the same night in which he was betrayed took bread:
24И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
24And when he had given thanks, he brake it, and said, Take, eat: this is my body, which is broken for you: this do in remembrance of me.
25Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
25After the same manner also he took the cup, when he had supped, saying, This cup is the new testament in my blood: this do ye, as oft as ye drink it, in remembrance of me.
26Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
26For as often as ye eat this bread, and drink this cup, ye do shew the Lord's death till he come.
27Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
27Wherefore whosoever shall eat this bread, and drink this cup of the Lord, unworthily, shall be guilty of the body and blood of the Lord.
28Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
28But let a man examine himself, and so let him eat of that bread, and drink of that cup.
29Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
29For he that eateth and drinketh unworthily, eateth and drinketh damnation to himself, not discerning the Lord's body.
30Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
30For this cause many are weak and sickly among you, and many sleep.
31Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
31For if we would judge ourselves, we should not be judged.
32Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
32But when we are judged, we are chastened of the Lord, that we should not be condemned with the world.
33Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
33Wherefore, my brethren, when ye come together to eat, tarry one for another.
34Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
34And if any man hunger, let him eat at home; that ye come not together unto condemnation. And the rest will I set in order when I come.