¹Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,

¹Wherefore laying aside all malice, and all guile, and hypocrisies, and envies, all evil speakings,

²И будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;

²As newborn babes, desire the sincere milk of the word, that ye may grow thereby:

³Јер окусисте да је благ Господ.

³If so be ye have tasted that the Lord is gracious.

⁴А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:

⁴To whom coming, as unto a living stone, disallowed indeed of men, but chosen of God, and precious,

⁵И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.

⁵Ye also, as lively stones, are built up a spiritual house, an holy priesthood, to offer up spiritual sacrifices, acceptable to God by Jesus Christ.

⁶Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.

⁶Wherefore also it is contained in the scripture, Behold, I lay in Sion a chief corner stone, elect, precious: and he that believeth on him shall not be confounded.

⁷Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:

⁷Unto you therefore which believe he is precious: but unto them which be disobedient, the stone which the builders disallowed, the same is made the head of the corner,

⁸На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.

⁸And a stone of stumbling, and a rock of offence, even to them which stumble at the word, being disobedient: whereunto also they were appointed.

⁹А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;

⁹But ye are a chosen generation, a royal priesthood, an holy nation, a peculiar people; that ye should shew forth the praises of him who hath called you out of darkness into his marvellous light;

¹⁰Који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.

¹⁰Which in time past were not a people, but are now the people of God: which had not obtained mercy, but now have obtained mercy.

¹¹Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.

¹¹Dearly beloved, I beseech you as strangers and pilgrims, abstain from fleshly lusts, which war against the soul;

¹²А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.

¹²Having your conversation honest among the Gentiles: that, whereas they speak against you as evildoers, they may by your good works, which they shall behold, glorify God in the day of visitation.

¹³Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;

¹³Submit yourselves to every ordinance of man for the Lord's sake: whether it be to the king, as supreme;

¹⁴Ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.

¹⁴Or unto governors, as unto them that are sent by him for the punishment of evildoers, and for the praise of them that do well.

¹⁵Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.

¹⁵For so is the will of God, that with well doing ye may put to silence the ignorance of foolish men:

¹⁶Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.

¹⁶As free, and not using your liberty for a cloke of maliciousness, but as the servants of God.

¹⁷Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.

¹⁷Honour all men. Love the brotherhood. Fear God. Honour the king.

¹⁸Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.

¹⁸Servants, be subject to your masters with all fear; not only to the good and gentle, but also to the froward.

¹⁹Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.

¹⁹For this is thankworthy, if a man for conscience toward God endure grief, suffering wrongfully.

²⁰Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.

²⁰For what glory is it, if, when ye be buffeted for your faults, ye shall take it patiently? but if, when ye do well, and suffer for it, ye take it patiently, this is acceptable with God.

²¹Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:

²¹For even hereunto were ye called: because Christ also suffered for us, leaving us an example, that ye should follow his steps:

²²Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;

²²Who did no sin, neither was guile found in his mouth:

²³Који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;

²³Who, when he was reviled, reviled not again; when he suffered, he threatened not; but committed himself to him that judgeth righteously:

²⁴Који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.

²⁴Who his own self bare our sins in his own body on the tree, that we, being dead to sins, should live unto righteousness: by whose stripes ye were healed.

²⁵Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.

²⁵For ye were as sheep going astray; but are now returned unto the Shepherd and Bishop of your souls.