¹А тако и ви жене будите покорне својим мужевима, да ако који и не верују речи женским живљењем без речи да се добију,

¹Likewise, ye wives, be in subjection to your own husbands; that, if any obey not the word, they also may without the word be won by the conversation of the wives;

²Кад виде чисто живљење ваше са страхом;

²While they behold your chaste conversation coupled with fear.

³Ваша лепота да не буде споља у плетењу косе, и у ударању злата, и облачењу хаљина;

³Whose adorning let it not be that outward adorning of plaiting the hair, and of wearing of gold, or of putting on of apparel;

⁴Него у тајном човеку срца, у једнакости кротког и тихог духа, што је пред Богом многоцено.

⁴But let it be the hidden man of the heart, in that which is not corruptible, even the ornament of a meek and quiet spirit, which is in the sight of God of great price.

⁵Јер се тако некад украшаваху и свете жене, које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима.

⁵For after this manner in the old time the holy women also, who trusted in God, adorned themselves, being in subjection unto their own husbands:

⁶Као што Сара слушаше Аврама, и зваше га господарем; које сте ви кћери постале, ако чините добро, и не бојите се никаквог страха.

⁶Even as Sara obeyed Abraham, calling him lord: whose daughters ye are, as long as ye do well, and are not afraid with any amazement.

⁷Тако и ви мужеви живите са својим женама по разуму, и поштујте их као слабији женски суд, и као сунаследнице благодати живота, да се не смету молитве ваше.

⁷Likewise, ye husbands, dwell with them according to knowledge, giving honour unto the wife, as unto the weaker vessel, and as being heirs together of the grace of life; that your prayers be not hindered.

⁸А најпосле будите сви сложни, жалостиви, братољубиви, милостиви, понизни;

⁸Finally, be ye all of one mind, having compassion one of another, love as brethren, be pitiful, be courteous:

⁹Не враћајте зла за зло, ни псовке за псовку; него насупрот благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наследите благослов.

⁹Not rendering evil for evil, or railing for railing: but contrariwise blessing; knowing that ye are thereunto called, that ye should inherit a blessing.

¹⁰Јер који је рад да живи и да види дане добре, нека задржи језик свој од зла, и усне своје, да не говоре преваре;

¹⁰For he that will love life, and see good days, let him refrain his tongue from evil, and his lips that they speak no guile:

¹¹Нека се уклони од зла, и нека учини добро; нека тражи мир и нека се држи њега.

¹¹Let him eschew evil, and do good; let him seek peace, and ensue it.

¹²Јер очи Господње гледају на праведнике, и уши Његове на молитву њихову; а лице Господње на оне који зло чине да их истреби са земље.

¹²For the eyes of the Lord are over the righteous, and his ears are open unto their prayers: but the face of the Lord is against them that do evil.

¹³И ко може вама наудити ако узидете за добрим?

¹³And who is he that will harm you, if ye be followers of that which is good?

¹⁴Него ако и страдате правде ради, блажени сте. Али страха њиховог не бојте се, нити се плашите;

¹⁴But and if ye suffer for righteousness' sake, happy are ye: and be not afraid of their terror, neither be troubled;

¹⁵Него Господа Бога светите у срцима својим. А будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита за ваше надање.

¹⁵But sanctify the Lord God in your hearts: and be ready always to give an answer to every man that asketh you a reason of the hope that is in you with meekness and fear:

¹⁶С кротошћу и страхом имајте добру савест, да ако вас опадају за шта као злочинце да се постиде они што куде ваше добро живљење по Христу.

¹⁶Having a good conscience; that, whereas they speak evil of you, as of evildoers, they may be ashamed that falsely accuse your good conversation in Christ.

¹⁷Јер је боље, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, неголи зло чинећи.

¹⁷For it is better, if the will of God be so, that ye suffer for well doing, than for evil doing.

¹⁸Јер и Христос једанпут за грехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе к Богу, убијен, истина, бивши телом, но оживевши Духом;

¹⁸For Christ also hath once suffered for sins, the just for the unjust, that he might bring us to God, being put to death in the flesh, but quickened by the Spirit:

¹⁹Којим сишавши проповеда и духовима који су у тамници,

¹⁹By which also he went and preached unto the spirits in prison;

²⁰Који некад не хтеше да слушају кад их очекиваше Божије трпљење у време Нојево, кад се грађаше ковчег, у коме мало, то јесте осам душа, остаде од воде.

²⁰Which sometime were disobedient, when once the longsuffering of God waited in the days of Noah, while the ark was a preparing, wherein few, that is, eight souls were saved by water.

²¹За спомен тога и нас сад спасава крштење, али не прање телесне нечистоте, него обећање добре савести Богу васкрсењем Исуса Христа.

²¹The like figure whereunto even baptism doth also now save us (not the putting away of the filth of the flesh, but the answer of a good conscience toward God,) by the resurrection of Jesus Christ:

²²Који је с десне стране Богу, отишавши на небо, и слушају Га анђели и власти и силе.

²²Who is gone into heaven, and is on the right hand of God; angels and authorities and powers being made subject unto him.