¹Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.

¹It is not expedient for me doubtless to glory. I will come to visions and revelations of the Lord.

²Знам човека у Христу који пре четрнаест година (или у телу не знам; или осми тела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба.

²I knew a man in Christ above fourteen years ago, (whether in the body, I cannot tell; or whether out of the body, I cannot tell: God knoweth;) such an one caught up to the third heaven.

³И знам за таквог човека (или у телу, или осим тела, не знам: Бог зна)

³And I knew such a man, (whether in the body, or out of the body, I cannot tell: God knoweth;)

⁴Да би однесен у рај, и чу неисказане речи којих човеку није слободно говорити.

⁴How that he was caught up into paradise, and heard unspeakable words, which it is not lawful for a man to utter.

⁵Тим ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својим.

⁵Of such an one will I glory: yet of myself I will not glory, but in mine infirmities.

⁶Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује шта од мене.

⁶For though I would desire to glory, I shall not be a fool; for I will say the truth: but now I forbear, lest any man should think of me above that which he seeth me to be, or that he heareth of me.

⁷И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.

⁷And lest I should be exalted above measure through the abundance of the revelations, there was given to me a thorn in the flesh, the messenger of Satan to buffet me, lest I should be exalted above measure.

⁸Зато трипут Господа молих да одступи од мене.

⁸For this thing I besought the Lord thrice, that it might depart from me.

⁹И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.

⁹And he said unto me, My grace is sufficient for thee: for my strength is made perfect in weakness. Most gladly therefore will I rather glory in my infirmities, that the power of Christ may rest upon me.

¹⁰Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.

¹⁰Therefore I take pleasure in infirmities, in reproaches, in necessities, in persecutions, in distresses for Christ's sake: for when I am weak, then am I strong.

¹¹Постадох безуман хвалећи се: ви ме натерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нисам мањи од превеликих апостола, ако и јесам ништа.

¹¹I am become a fool in glorying; ye have compelled me: for I ought to have been commended of you: for in nothing am I behind the very chiefest apostles, though I be nothing.

¹²Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.

¹²Truly the signs of an apostle were wrought among you in all patience, in signs, and wonders, and mighty deeds.

¹³Јер шта је у чему сте мањи од осталих цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу.

¹³For what is it wherein ye were inferior to other churches, except it be that I myself was not burdensome to you? forgive me this wrong.

¹⁴Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци.

¹⁴Behold, the third time I am ready to come to you; and I will not be burdensome to you: for I seek not your's but you: for the children ought not to lay up for the parents, but the parents for the children.

¹⁵А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите.

¹⁵And I will very gladly spend and be spent for you; though the more abundantly I love you, the less I be loved.

¹⁶Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас преваром.

¹⁶But be it so, I did not burden you: nevertheless, being crafty, I caught you with guile.

¹⁷Еда ли вас шта закидох преко кога од оних које слах к вама?

¹⁷Did I make a gain of you by any of them whom I sent unto you?

¹⁸Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит шта закиде? Не ходисмо ли једним духом? Не једним ли стопама?

¹⁸I desired Titus, and with him I sent a brother. Did Titus make a gain of you? walked we not in the same spirit? walked we not in the same steps?

¹⁹Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање.

¹⁹Again, think ye that we excuse ourselves unto you? we speak before God in Christ: but we do all things, dearly beloved, for your edifying.

²⁰Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:

²⁰For I fear, lest, when I come, I shall not find you such as I would, and that I shall be found unto you such as ye would not: lest there be debates, envyings, wraths, strifes, backbitings, whisperings, swellings, tumults:

²¹Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.

²¹And lest, when I come again, my God will humble me among you, and that I shall bewail many which have sinned already, and have not repented of the uncleanness and fornication and lasciviousness which they have committed.