¹О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.

¹Would to God ye could bear with me a little in my folly: and indeed bear with me.

²Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.

²For I am jealous over you with godly jealousy: for I have espoused you to one husband, that I may present you as a chaste virgin to Christ.

³Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.

³But I fear, lest by any means, as the serpent beguiled Eve through his subtilty, so your minds should be corrupted from the simplicity that is in Christ.

⁴Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.

⁴For if he that cometh preacheth another Jesus, whom we have not preached, or if ye receive another spirit, which ye have not received, or another gospel, which ye have not accepted, ye might well bear with him.

⁵Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.

⁵For I suppose I was not a whit behind the very chiefest apostles.

⁶Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.

⁶But though I be rude in speech, yet not in knowledge; but we have been throughly made manifest among you in all things.

⁷Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.

⁷Have I committed an offence in abasing myself that ye might be exalted, because I have preached to you the gospel of God freely?

⁸Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.

⁸I robbed other churches, taking wages of them, to do you service.

⁹Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.

⁹And when I was present with you, and wanted, I was chargeable to no man: for that which was lacking to me the brethren which came from Macedonia supplied: and in all things I have kept myself from being burdensome unto you, and so will I keep myself.

¹⁰Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.

¹⁰As the truth of Christ is in me, no man shall stop me of this boasting in the regions of Achaia.

¹¹Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,

¹¹Wherefore? because I love you not? God knoweth.

¹²Да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.

¹²But what I do, that I will do, that I may cut off occasion from them which desire occasion; that wherein they glory, they may be found even as we.

¹³Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.

¹³For such are false apostles, deceitful workers, transforming themselves into the apostles of Christ.

¹⁴И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.

¹⁴And no marvel; for Satan himself is transformed into an angel of light.

¹⁵Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.

¹⁵Therefore it is no great thing if his ministers also be transformed as the ministers of righteousness; whose end shall be according to their works.

¹⁶Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.

¹⁶I say again, Let no man think me a fool; if otherwise, yet as a fool receive me, that I may boast myself a little.

¹⁷А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.

¹⁷That which I speak, I speak it not after the Lord, but as it were foolishly, in this confidence of boasting.

¹⁸Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.

¹⁸Seeing that many glory after the flesh, I will glory also.

¹⁹Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.

¹⁹For ye suffer fools gladly, seeing ye yourselves are wise.

²⁰Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.

²⁰For ye suffer, if a man bring you into bondage, if a man devour you, if a man take of you, if a man exalt himself, if a man smite you on the face.

²¹На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.

²¹I speak as concerning reproach, as though we had been weak. Howbeit whereinsoever any is bold, (I speak foolishly,) I am bold also.

²²Јесу ли Јевреји? И ја сам; Јесу ли Израиљци? И ја сам? Јесу ли семе Авраамово? И ја сам;

²²Are they Hebrews? so am I. Are they Israelites? so am I. Are they the seed of Abraham? so am I.

²³Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;

²³Are they ministers of Christ? (I speak as a fool) I am more; in labours more abundant, in stripes above measure, in prisons more frequent, in deaths oft.

²⁴Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;

²⁴Of the Jews five times received I forty stripes save one.

²⁵Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.

²⁵Thrice was I beaten with rods, once was I stoned, thrice I suffered shipwreck, a night and a day I have been in the deep;

²⁶Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;

²⁶In journeyings often, in perils of waters, in perils of robbers, in perils by mine own countrymen, in perils by the heathen, in perils in the city, in perils in the wilderness, in perils in the sea, in perils among false brethren;

²⁷У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;

²⁷In weariness and painfulness, in watchings often, in hunger and thirst, in fastings often, in cold and nakedness.

²⁸Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.

²⁸Beside those things that are without, that which cometh upon me daily, the care of all the churches.

²⁹Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?

²⁹Who is weak, and I am not weak? who is offended, and I burn not?

³⁰Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.

³⁰If I must needs glory, I will glory of the things which concern mine infirmities.

³¹Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем.

³¹The God and Father of our Lord Jesus Christ, which is blessed for evermore, knoweth that I lie not.

³²У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати; и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.

³²In Damascus the governor under Aretas the king kept the city of the Damascenes with a garrison, desirous to apprehend me:

³³...

³³And through a window in a basket was I let down by the wall, and escaped his hands.