¹А сам ја, Павле, молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нисам код вас, слободан сам према вама.

¹Now I Paul myself beseech you by the meekness and gentleness of Christ, who in presence am base among you, but being absent am bold toward you:

²Молим пак да ми не буде потребно кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смем против неких који мисле за нас да по телу живимо;

²But I beseech you, that I may not be bold when I am present with that confidence, wherewith I think to be bold against some, which think of us as if we walked according to the flesh.

³Јер ако и живимо по телу, не боримо се по телу.

³For though we walk in the flesh, we do not war after the flesh:

⁴Јер оружје нашег војевања није телесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли

⁴(For the weapons of our warfare are not carnal, but mighty through God to the pulling down of strong holds;)

⁵И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,

⁵Casting down imaginations, and every high thing that exalteth itself against the knowledge of God, and bringing into captivity every thought to the obedience of Christ;

⁶И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност.

⁶And having in a readiness to revenge all disobedience, when your obedience is fulfilled.

⁷Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.

⁷Do ye look on things after the outward appearance? If any man trust to himself that he is Christ's, let him of himself think this again, that, as he is Christ's, even so are we Christ's.

⁸Јер ако се шта и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидети.

⁸For though I should boast somewhat more of our authority, which the Lord hath given us for edification, and not for your destruction, I should not be ashamed:

⁹Али да се не покажем као да вас плашим посланицама;

⁹That I may not seem as if I would terrify you by letters.

¹⁰Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је телом пред нама, слаб је, и реч његова не ваља ништа.

¹⁰For his letters, say they, are weighty and powerful; but his bodily presence is weak, and his speech contemptible.

¹¹Ово нека помисли такав да какви смо у речи по посланицама кад нисмо код вас, такви смо и у делу кад смо ту.

¹¹Let such an one think this, that, such as we are in word by letters when we are absent, such will we be also in deed when we are present.

¹²Јер не смемо себе мешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мере и пореде сами себе са собом, не разумевају.

¹²For we dare not make ourselves of the number, or compare ourselves with some that commend themselves: but they measuring themselves by themselves, and comparing themselves among themselves, are not wise.

¹³А ми се нећемо хвалити преко мере, него по мери правила ког нам Бог меру раздели да допремо и до вас.

¹³But we will not boast of things without our measure, but according to the measure of the rule which God hath distributed to us, a measure to reach even unto you.

¹⁴Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допресмо и до вас с јеванђељем Христовим,

¹⁴For we stretch not ourselves beyond our measure, as though we reached not unto you: for we are come as far as to you also in preaching the gospel of Christ:

¹⁵Не хвалећи се преко мере у туђим пословима, имајући пак наду кад узрасте вера ваша да ћемо се у вама величати по правилу свом изобилно,

¹⁵Not boasting of things without our measure, that is, of other men's labours; but having hope, when your faith is increased, that we shall be enlarged by you according to our rule abundantly,

¹⁶Да у далеким странама од вас проповедимо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђем правилу урађено.

¹⁶To preach the gospel in the regions beyond you, and not to boast in another man's line of things made ready to our hand.

¹⁷А који се хвали, Господом нека се хвали.

¹⁷But he that glorieth, let him glory in the Lord.

¹⁸Јер онај није ваљан који се сам хвали, него ког Господ хвали.

¹⁸For not he that commendeth himself is approved, but whom the Lord commendeth.