¹Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас?

¹Do we begin again to commend ourselves? or need we, as some others, epistles of commendation to you, or letters of commendation from you?

²Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;

²Ye are our epistle written in our hearts, known and read of all men:

³Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.

³Forasmuch as ye are manifestly declared to be the epistle of Christ ministered by us, written not with ink, but with the Spirit of the living God; not in tables of stone, but in fleshy tables of the heart.

⁴А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,

⁴And such trust have we through Christ to God-ward:

⁵Не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;

⁵Not that we are sufficient of ourselves to think any thing as of ourselves; but our sufficiency is of God;

⁶Који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.

⁶Who also hath made us able ministers of the new testament; not of the letter, but of the spirit: for the letter killeth, but the spirit giveth life.

⁷Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:

⁷But if the ministration of death, written and engraven in stones, was glorious, so that the children of Israel could not stedfastly behold the face of Moses for the glory of his countenance; which glory was to be done away:

⁸А камоли неће много већма служба духа бити у слави?

⁸How shall not the ministration of the spirit be rather glorious?

⁹Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.

⁹For if the ministration of condemnation be glory, much more doth the ministration of righteousness exceed in glory.

¹⁰Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.

¹⁰For even that which was made glorious had no glory in this respect, by reason of the glory that excelleth.

¹¹Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.

¹¹For if that which is done away was glorious, much more that which remaineth is glorious.

¹²Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;

¹²Seeing then that we have such hope, we use great plainness of speech:

¹³И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.

¹³And not as Moses, which put a vail over his face, that the children of Israel could not stedfastly look to the end of that which is abolished:

¹⁴Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје.

¹⁴But their minds were blinded: for until this day remaineth the same vail untaken away in the reading of the old testament; which vail is done away in Christ.

¹⁵Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.

¹⁵But even unto this day, when Moses is read, the vail is upon their heart.

¹⁶А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.

¹⁶Nevertheless when it shall turn to the Lord, the vail shall be taken away.

¹⁷А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода.

¹⁷Now the Lord is that Spirit: and where the Spirit of the Lord is, there is liberty.

¹⁸Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.

¹⁸But we all, with open face beholding as in a glass the glory of the Lord, are changed into the same image from glory to glory, even as by the Spirit of the Lord.