¹Дајемо вам пак на знање, браћо, благодат Божију која је дана у црквама македонским,

¹Moreover, brethren, we do you to wit of the grace of God bestowed on the churches of Macedonia;

²Да у многом кушању невоља сувишак радости њихове и пуко сиромаштво њихово изобилова у богатству простоте њихове.

²How that in a great trial of affliction the abundance of their joy and their deep poverty abounded unto the riches of their liberality.

³Јер по могућству њиховом (ја сам сведок) и преко могућства добровољни беху,

³For to their power, I bear record, yea, and beyond their power they were willing of themselves;

⁴И с многим мољењем молише нас да примимо благодат и заједницу службе к светима.

⁴Praying us with much intreaty that we would receive the gift, and take upon us the fellowship of the ministering to the saints.

⁵И не као што се надасмо него најпре себе предаше Господу и нама, по вољи Божјој,

⁵And this they did, not as we hoped, but first gave their own selves to the Lord, and unto us by the will of God.

⁶Да ми умолисмо Тита да као што је почео онако и сврши и међу вама благодат ову.

⁶Insomuch that we desired Titus, that as he had begun, so he would also finish in you the same grace also.

⁷А ви како сте у свему изобилни, у вери, и у речи, и у разуму, и у сваком старању, и у љубави својој к нама, да и у овој благодати изобилујете.

⁷Therefore, as ye abound in every thing, in faith, and utterance, and knowledge, and in all diligence, and in your love to us, see that ye abound in this grace also.

⁸Не говорим по заповести, него кад се други старају, и вашу љубав кушам је ли истинита.

⁸I speak not by commandment, but by occasion of the forwardness of others, and to prove the sincerity of your love.

⁹Јер знате благодат Господа нашег Исуса Христа да, богат будући, вас ради осиромаши, да се ви Његовим сиромаштвом обогатите.

⁹For ye know the grace of our Lord Jesus Christ, that, though he was rich, yet for your sakes he became poor, that ye through his poverty might be rich.

¹⁰И савет дајем у том; јер је ово на корист вама, који не само чините него и хтети почесте још од лањске године.

¹⁰And herein I give my advice: for this is expedient for you, who have begun before, not only to do, but also to be forward a year ago.

¹¹А сад довршите то и чинити, да као што би добра воља хтети тако да буде и учинити, од тога што имате.

¹¹Now therefore perform the doing of it; that as there was a readiness to will, so there may be a performance also out of that which ye have.

¹²Јер ако има ко добру вољу, мио је по оном што има, а не по оном што нема.

¹²For if there be first a willing mind, it is accepted according to that a man hath, and not according to that he hath not.

¹³Јер се не жели да другима буде радост а вама жалост, него једнако.

¹³For I mean not that other men be eased, and ye burdened:

¹⁴Да у садашње време ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак; да буде једнакост,

¹⁴But by an equality, that now at this time your abundance may be a supply for their want, that their abundance also may be a supply for your want: that there may be equality:

¹⁵Као што је писано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.

¹⁵As it is written, He that had gathered much had nothing over; and he that had gathered little had no lack.

¹⁶А хвала Богу, који је дао такво старање за вас у срце Титово.

¹⁶But thanks be to God, which put the same earnest care into the heart of Titus for you.

¹⁷Јер прими мољење; а будући да се тако врло стара, својевољно отиде к вама.

¹⁷For indeed he accepted the exhortation; but being more forward, of his own accord he went unto you.

¹⁸Посласмо, пак, с њим и брата, ког је похвала у јеванђељу по свим црквама.

¹⁸And we have sent with him the brother, whose praise is in the gospel throughout all the churches;

¹⁹А не само то, него је и изабран од цркава да иде с нама у ову благодат у којој ми служимо за самог Господа славу и вашу добру вољу:

¹⁹And not that only, but who was also chosen of the churches to travel with us with this grace, which is administered by us to the glory of the same Lord, and declaration of your ready mind:

²⁰Чувајући се тога да нас ко не покуди за ово обиље у коме ми служимо,

²⁰Avoiding this, that no man should blame us in this abundance which is administered by us:

²¹И промишљајући за добро не само пред Богом него и пред људима.

²¹Providing for honest things, not only in the sight of the Lord, but also in the sight of men.

²²А посласмо с њима и брата свог, ког много пута познасмо у многим стварима да је усталац, а сад много већи због великог надања на вас.

²²And we have sent with them our brother, whom we have oftentimes proved diligent in many things, but now much more diligent, upon the great confidence which I have in you.

²³А за Тита, он је мој друг и помагач међу вама; а за браћу нашу, они су посланици црквени и слава Христова.

²³Whether any do enquire of Titus, he is my partner and fellowhelper concerning you: or our brethren be enquired of, they are the messengers of the churches, and the glory of Christ.

²⁴Покажите, дакле, на њима сведочанство своје љубави и наше хвале вама и пред црквама.

²⁴Wherefore shew ye to them, and before the churches, the proof of your love, and of our boasting on your behalf.