¹Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну веру у правди Бога нашег и спаса Исуса Христа:

¹Simon Peter, a servant and an apostle of Jesus Christ, to them that have obtained like precious faith with us through the righteousness of God and our Saviour Jesus Christ:

²Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег.

²Grace and peace be multiplied unto you through the knowledge of God, and of Jesus our Lord,

³Будући да су нам све божанствене силе Његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем Оног који нас позва славом и добродетељи,

³According as his divine power hath given unto us all things that pertain unto life and godliness, through the knowledge of him that hath called us to glory and virtue:

⁴Кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој природи, ако утечете од телесних жеља овог света.

⁴Whereby are given unto us exceeding great and precious promises: that by these ye might be partakers of the divine nature, having escaped the corruption that is in the world through lust.

⁵И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум,

⁵And beside this, giving all diligence, add to your faith virtue; and to virtue knowledge;

⁶А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,

⁶And to knowledge temperance; and to temperance patience; and to patience godliness;

⁷А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.

⁷And to godliness brotherly kindness; and to brotherly kindness charity.

⁸Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лене нити без плода у познању Господа нашег Исуса Христа.

⁸For if these things be in you, and abound, they make you that ye shall neither be barren nor unfruitful in the knowledge of our Lord Jesus Christ.

⁹А ко нема овог слеп је, и пипа заборавивши очишћење од старих својих греха.

⁹But he that lacketh these things is blind, and cannot see afar off, and hath forgotten that he was purged from his old sins.

¹⁰Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погрешити никад;

¹⁰Wherefore the rather, brethren, give diligence to make your calling and election sure: for if ye do these things, ye shall never fall:

¹¹Јер вам се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса Христа.

¹¹For so an entrance shall be ministered unto you abundantly into the everlasting kingdom of our Lord and Saviour Jesus Christ.

¹²Зато се нећу оленити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;

¹²Wherefore I will not be negligent to put you always in remembrance of these things, though ye know them, and be established in the present truth.

¹³Јер мислим да је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем,

¹³Yea, I think it meet, as long as I am in this tabernacle, to stir you up by putting you in remembrance;

¹⁴Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.

¹⁴Knowing that shortly I must put off this my tabernacle, even as our Lord Jesus Christ hath shewed me.

¹⁵А трудићу се свакако да се и по растанку мом можете опомињати овог;

¹⁵Moreover I will endeavour that ye may be able after my decease to have these things always in remembrance.

¹⁶Јер вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову.

¹⁶For we have not followed cunningly devised fables, when we made known unto you the power and coming of our Lord Jesus Christ, but were eyewitnesses of his majesty.

¹⁷Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи.

¹⁷For he received from God the Father honour and glory, when there came such a voice to him from the excellent glory, This is my beloved Son, in whom I am well pleased.

¹⁸И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори.

¹⁸And this voice which came from heaven we heard, when we were with him in the holy mount.

¹⁹И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим.

¹⁹We have also a more sure word of prophecy; whereunto ye do well that ye take heed, as unto a light that shineth in a dark place, until the day dawn, and the day star arise in your hearts:

²⁰И ово знајте најпре да ниједно пророштво књижевно не бива по свом казивању;

²⁰Knowing this first, that no prophecy of the scripture is of any private interpretation.

²¹Јер никад пророштво не би од човечије воље, него научени од Светог Духа говорише свети Божији људи.

²¹For the prophecy came not in old time by the will of man: but holy men of God spake as they were moved by the Holy Ghost.