1Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити
1The former treatise have I made, O Theophilus, of all that Jesus began both to do and teach,
2До дана кад се узнесе, пошто Духом Светим заповеди апостолима које изабра,
2Until the day in which he was taken up, after that he through the Holy Ghost had given commandments unto the apostles whom he had chosen:
3Пред којима и по страдању свом показа себе жива многим и истинитим знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божјем.
3To whom also he shewed himself alive after his passion by many infallible proofs, being seen of them forty days, and speaking of the things pertaining to the kingdom of God:
4И сабравши их заповеди им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очево, које чусте, рече, од мене;
4And, being assembled together with them, commanded them that they should not depart from Jerusalem, but wait for the promise of the Father, which, saith he, ye have heard of me.
5Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана.
5For John truly baptized with water; but ye shall be baptized with the Holy Ghost not many days hence.
6А они онда који заједно беху, питаху Га говорећи: Господе! Хоћеш ли сад начинити царство Израиљево?
6When they therefore were come together, they asked of him, saying, Lord, wilt thou at this time restore again the kingdom to Israel?
7А Он им рече: Није ваше знати времена и лета које Отац задржа у својој власти;
7And he said unto them, It is not for you to know the times or the seasons, which the Father hath put in his own power.
8Него ћете примити силу кад сиђе Дух Свети на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље.
8But ye shall receive power, after that the Holy Ghost is come upon you: and ye shall be witnesses unto me both in Jerusalem, and in all Judaea, and in Samaria, and unto the uttermost part of the earth.
9И ово рекавши видеше они где се подиже и однесе Га облак из очију њихових.
9And when he had spoken these things, while they beheld, he was taken up; and a cloud received him out of their sight.
10И кад гледаху за Њим где иде на небо, гле, два човека стадоше пред њима у белим хаљинама,
10And while they looked stedfastly toward heaven as he went up, behold, two men stood by them in white apparel;
11Који и рекоше: Људи Галилејци! Шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видесте да иде на небо.
11Which also said, Ye men of Galilee, why stand ye gazing up into heaven? this same Jesus, which is taken up from you into heaven, shall so come in like manner as ye have seen him go into heaven.
12Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.
12Then returned they unto Jerusalem from the mount called Olivet, which is from Jerusalem a sabbath day's journey.
13И кад уђоше попеше се у собу где стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома, Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.
13And when they were come in, they went up into an upper room, where abode both Peter, and James, and John, and Andrew, Philip, and Thomas, Bartholomew, and Matthew, James the son of Alphaeus, and Simon Zelotes, and Judas the brother of James.
14Ови сви једнодушно беху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом Његовом.
14These all continued with one accord in prayer and supplication, with the women, and Mary the mother of Jesus, and with his brethren.
15И у дане оне уставши Петар између ученика рече (а беше народа заједно око сто двадесет имена):
15And in those days Peter stood up in the midst of the disciples, and said, (the number of names together were about an hundred and twenty,)
16Људи браћо! Требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим за Јуду који беше пред онима што ухватише Исуса;
16Men and brethren, this scripture must needs have been fulfilled, which the Holy Ghost by the mouth of David spake before concerning Judas, which was guide to them that took Jesus.
17Јер се бројаше с нама, и беше примио део ове службе.
17For he was numbered with us, and had obtained part of this ministry.
18Он дакле стече њиву од плате неправедне, и обесивши се пуче по среди, и изасу се сва утроба његова.
18Now this man purchased a field with the reward of iniquity; and falling headlong, he burst asunder in the midst, and all his bowels gushed out.
19И постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховим језиком Акелдама, које значи њива крвна.
19And it was known unto all the dwellers at Jerusalem; insomuch as that field is called in their proper tongue, Aceldama, that is to say, The field of blood.
20Јер се пише у књизи псалтиру: Да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живео у њему, и: Владичанство његово да прими други.
20For it is written in the book of Psalms, Let his habitation be desolate, and let no man dwell therein: and his bishoprick let another take.
21Треба дакле од ових људи који су били с нама за све време како међу нас уђе и изиђе Господ Исус,
21Wherefore of these men which have companied with us all the time that the Lord Jesus went in and out among us,
22Почевши од крштења Јовановог до дана кад се узе од нас, да буде с нама сведок Његовог васкрсења један од ових.
22Beginning from the baptism of John, unto that same day that he was taken up from us, must one be ordained to be a witness with us of his resurrection.
23И поставише двојицу, Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија.
23And they appointed two, Joseph called Barsabas, who was surnamed Justus, and Matthias.
24И помоливши се Богу рекоше: Ти, Господе! Који познајеш срца свих, покажи једног од ове двојице кога си изабрао,
24And they prayed, and said, Thou, Lord, which knowest the hearts of all men, shew whether of these two thou hast chosen,
25Да прими део ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на место своје.
25That he may take part of this ministry and apostleship, from which Judas by transgression fell, that he might go to his own place.
26И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола.
26And they gave forth their lots; and the lot fell upon Matthias; and he was numbered with the eleven apostles.