¹И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.

¹And when the day of Pentecost was fully come, they were all with one accord in one place.

²И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;

²And suddenly there came a sound from heaven as of a rushing mighty wind, and it filled all the house where they were sitting.

³И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.

³And there appeared unto them cloven tongues like as of fire, and it sat upon each of them.

⁴И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.

⁴And they were all filled with the Holy Ghost, and began to speak with other tongues, as the Spirit gave them utterance.

⁵А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.

⁵And there were dwelling at Jerusalem Jews, devout men, out of every nation under heaven.

⁶А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

⁶Now when this was noised abroad, the multitude came together, and were confounded, because that every man heard them speak in his own language.

⁷И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?

⁷And they were all amazed and marvelled, saying one to another, Behold, are not all these which speak Galilaeans?

⁸Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

⁸And how hear we every man in our own tongue, wherein we were born?

⁹Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,

⁹Parthians, and Medes, and Elamites, and the dwellers in Mesopotamia, and in Judaea, and Cappadocia, in Pontus, and Asia,

¹⁰И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,

¹⁰Phrygia, and Pamphylia, in Egypt, and in the parts of Libya about Cyrene, and strangers of Rome, Jews and proselytes,

¹¹Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.

¹¹Cretes and Arabians, we do hear them speak in our tongues the wonderful works of God.

¹²И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?

¹²And they were all amazed, and were in doubt, saying one to another, What meaneth this?

¹³А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.

¹³Others mocking said, These men are full of new wine.

¹⁴А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.

¹⁴But Peter, standing up with the eleven, lifted up his voice, and said unto them, Ye men of Judaea, and all ye that dwell at Jerusalem, be this known unto you, and hearken to my words:

¹⁵Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;

¹⁵For these are not drunken, as ye suppose, seeing it is but the third hour of the day.

¹⁶Него је ово оно што каза пророк Јоило:

¹⁶But this is that which was spoken by the prophet Joel;

¹⁷И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;

¹⁷And it shall come to pass in the last days, saith God, I will pour out of my Spirit upon all flesh: and your sons and your daughters shall prophesy, and your young men shall see visions, and your old men shall dream dreams:

¹⁸Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.

¹⁸And on my servants and on my handmaidens I will pour out in those days of my Spirit; and they shall prophesy:

¹⁹И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.

¹⁹And I will shew wonders in heaven above, and signs in the earth beneath; blood, and fire, and vapour of smoke:

²⁰Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.

²⁰The sun shall be turned into darkness, and the moon into blood, before the great and notable day of the Lord come:

²¹И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.

²¹And it shall come to pass, that whosoever shall call on the name of the Lord shall be saved.

²²Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,

²²Ye men of Israel, hear these words; Jesus of Nazareth, a man approved of God among you by miracles and wonders and signs, which God did by him in the midst of you, as ye yourselves also know:

²³Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;

²³Him, being delivered by the determinate counsel and foreknowledge of God, ye have taken, and by wicked hands have crucified and slain:

²⁴Ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.

²⁴Whom God hath raised up, having loosed the pains of death: because it was not possible that he should be holden of it.

²⁵Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;

²⁵For David speaketh concerning him, I foresaw the Lord always before my face, for he is on my right hand, that I should not be moved:

²⁶Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;

²⁶Therefore did my heart rejoice, and my tongue was glad; moreover also my flesh shall rest in hope:

²⁷Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење.

²⁷Because thou wilt not leave my soul in hell, neither wilt thou suffer thine Holy One to see corruption.

²⁸Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.

²⁸Thou hast made known to me the ways of life; thou shalt make me full of joy with thy countenance.

²⁹Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.

²⁹Men and brethren, let me freely speak unto you of the patriarch David, that he is both dead and buried, and his sepulchre is with us unto this day.

³⁰Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,

³⁰Therefore being a prophet, and knowing that God had sworn with an oath to him, that of the fruit of his loins, according to the flesh, he would raise up Christ to sit on his throne;

³¹Предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.

³¹He seeing this before spake of the resurrection of Christ, that his soul was not left in hell, neither his flesh did see corruption.

³²Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.

³²This Jesus hath God raised up, whereof we all are witnesses.

³³Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.

³³Therefore being by the right hand of God exalted, and having received of the Father the promise of the Holy Ghost, he hath shed forth this, which ye now see and hear.

³⁴Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,

³⁴For David is not ascended into the heavens: but he saith himself, The Lord said unto my Lord, Sit thou on my right hand,

³⁵Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.

³⁵Until I make thy foes thy footstool.

³⁶Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.

³⁶Therefore let all the house of Israel know assuredly, that God hath made the same Jesus, whom ye have crucified, both Lord and Christ.

³⁷А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?

³⁷Now when they heard this, they were pricked in their heart, and said unto Peter and to the rest of the apostles, Men and brethren, what shall we do?

³⁸А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;

³⁸Then Peter said unto them, Repent, and be baptized every one of you in the name of Jesus Christ for the remission of sins, and ye shall receive the gift of the Holy Ghost.

³⁹Јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.

³⁹For the promise is unto you, and to your children, and to all that are afar off, even as many as the LORD our God shall call.

⁴⁰И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.

⁴⁰And with many other words did he testify and exhort, saying, Save yourselves from this untoward generation.

⁴¹Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.

⁴¹Then they that gladly received his word were baptized: and the same day there were added unto them about three thousand souls.

⁴²И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.

⁴²And they continued stedfastly in the apostles' doctrine and fellowship, and in breaking of bread, and in prayers.

⁴³И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.

⁴³And fear came upon every soul: and many wonders and signs were done by the apostles.

⁴⁴А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.

⁴⁴And all that believed were together, and had all things common;

⁴⁵И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.

⁴⁵And sold their possessions and goods, and parted them to all men, as every man had need.

⁴⁶И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,

⁴⁶And they, continuing daily with one accord in the temple, and breaking bread from house to house, did eat their meat with gladness and singleness of heart,

⁴⁷Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.

⁴⁷Praising God, and having favour with all the people. And the Lord added to the church daily such as should be saved.