1У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.
1And it came to pass in Iconium, that they went both together into the synagogue of the Jews, and so spake, that a great multitude both of the Jews and also of the Greeks believed.
2А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
2But the unbelieving Jews stirred up the Gentiles, and made their minds evil affected against the brethren.
3Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.
3Long time therefore abode they speaking boldly in the Lord, which gave testimony unto the word of his grace, and granted signs and wonders to be done by their hands.
4А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.
4But the multitude of the city was divided: and part held with the Jews, and part with the apostles.
5А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,
5And when there was an assault made both of the Gentiles, and also of the Jews with their rulers, to use them despitefully, and to stone them,
6Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.
6They were ware of it, and fled unto Lystra and Derbe, cities of Lycaonia, and unto the region that lieth round about:
7И онамо проповедаху јеванђеље.
7And there they preached the gospel.
8И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио.
8And there sat a certain man at Lystra, impotent in his feet, being a cripple from his mother's womb, who never had walked:
9Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,
9The same heard Paul speak: who stedfastly beholding him, and perceiving that he had faith to be healed,
10Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.
10Said with a loud voice, Stand upright on thy feet. And he leaped and walked.
11А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.
11And when the people saw what Paul had done, they lifted up their voices, saying in the speech of Lycaonia, The gods are come down to us in the likeness of men.
12И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.
12And they called Barnabas, Jupiter; and Paul, Mercurius, because he was the chief speaker.
13А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.
13Then the priest of Jupiter, which was before their city, brought oxen and garlands unto the gates, and would have done sacrifice with the people.
14А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:
14Which when the apostles, Barnabas and Paul, heard of, they rent their clothes, and ran in among the people, crying out,
15Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
15And saying, Sirs, why do ye these things? We also are men of like passions with you, and preach unto you that ye should turn from these vanities unto the living God, which made heaven, and earth, and the sea, and all things that are therein:
16Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:
16Who in times past suffered all nations to walk in their own ways.
17И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
17Nevertheless he left not himself without witness, in that he did good, and gave us rain from heaven, and fruitful seasons, filling our hearts with food and gladness.
18И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,
18And with these sayings scarce restrained they the people, that they had not done sacrifice unto them.
19Дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.
19And there came thither certain Jews from Antioch and Iconium, who persuaded the people, and having stoned Paul, drew him out of the city, supposing he had been dead.
20А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.
20Howbeit, as the disciples stood round about him, he rose up, and came into the city: and the next day he departed with Barnabas to Derbe.
21И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.
21And when they had preached the gospel to that city, and had taught many, they returned again to Lystra, and to Iconium, and Antioch,
22Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.
22Confirming the souls of the disciples, and exhorting them to continue in the faith, and that we must through much tribulation enter into the kingdom of God.
23И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.
23And when they had ordained them elders in every church, and had prayed with fasting, they commended them to the Lord, on whom they believed.
24И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.
24And after they had passed throughout Pisidia, they came to Pamphylia.
25И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.
25And when they had preached the word in Perga, they went down into Attalia:
26И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.
26And thence sailed to Antioch, from whence they had been recommended to the grace of God for the work which they fulfilled.
27А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
27And when they were come, and had gathered the church together, they rehearsed all that God had done with them, and how he had opened the door of faith unto the Gentiles.
28И осташе онде не мало времена с ученицима.
28And there they abode long time with the disciples.