¹И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.

¹And certain men which came down from Judaea taught the brethren, and said, Except ye be circumcised after the manner of Moses, ye cannot be saved.

²А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.

²When therefore Paul and Barnabas had no small dissension and disputation with them, they determined that Paul and Barnabas, and certain other of them, should go up to Jerusalem unto the apostles and elders about this question.

³А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.

³And being brought on their way by the church, they passed through Phenice and Samaria, declaring the conversion of the Gentiles: and they caused great joy unto all the brethren.

⁴А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.

⁴And when they were come to Jerusalem, they were received of the church, and of the apostles and elders, and they declared all things that God had done with them.

⁵Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.

⁵But there rose up certain of the sect of the Pharisees which believed, saying, That it was needful to circumcise them, and to command them to keep the law of Moses.

⁶А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.

⁶And the apostles and elders came together for to consider of this matter.

⁷И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.

⁷And when there had been much disputing, Peter rose up, and said unto them, Men and brethren, ye know how that a good while ago God made choice among us, that the Gentiles by my mouth should hear the word of the gospel, and believe.

⁸И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.

⁸And God, which knoweth the hearts, bare them witness, giving them the Holy Ghost, even as he did unto us;

⁹И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.

⁹And put no difference between us and them, purifying their hearts by faith.

¹⁰Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?

¹⁰Now therefore why tempt ye God, to put a yoke upon the neck of the disciples, which neither our fathers nor we were able to bear?

¹¹Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.

¹¹But we believe that through the grace of the LORD Jesus Christ we shall be saved, even as they.

¹²Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.

¹²Then all the multitude kept silence, and gave audience to Barnabas and Paul, declaring what miracles and wonders God had wrought among the Gentiles by them.

¹³А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.

¹³And after they had held their peace, James answered, saying, Men and brethren, hearken unto me:

¹⁴Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.

¹⁴Simeon hath declared how God at the first did visit the Gentiles, to take out of them a people for his name.

¹⁵И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:

¹⁵And to this agree the words of the prophets; as it is written,

¹⁶Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,

¹⁶After this I will return, and will build again the tabernacle of David, which is fallen down; and I will build again the ruins thereof, and I will set it up:

¹⁷Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.

¹⁷That the residue of men might seek after the Lord, and all the Gentiles, upon whom my name is called, saith the Lord, who doeth all these things.

¹⁸Богу су позната од постања света сва дела Његова;

¹⁸Known unto God are all his works from the beginning of the world.

¹⁹Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;

¹⁹Wherefore my sentence is, that we trouble not them, which from among the Gentiles are turned to God:

²⁰Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.

²⁰But that we write unto them, that they abstain from pollutions of idols, and from fornication, and from things strangled, and from blood.

²¹Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.

²¹For Moses of old time hath in every city them that preach him, being read in the synagogues every sabbath day.

²²Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.

²²Then pleased it the apostles and elders with the whole church, to send chosen men of their own company to Antioch with Paul and Barnabas; namely, Judas surnamed Barsabas and Silas, chief men among the brethren:

²³И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.

²³And they wrote letters by them after this manner; The apostles and elders and brethren send greeting unto the brethren which are of the Gentiles in Antioch and Syria and Cilicia.

²⁴Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;

²⁴Forasmuch as we have heard, that certain which went out from us have troubled you with words, subverting your souls, saying, Ye must be circumcised, and keep the law: to whom we gave no such commandment:

²⁵Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,

²⁵It seemed good unto us, being assembled with one accord, to send chosen men unto you with our beloved Barnabas and Paul,

²⁶С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.

²⁶Men that have hazarded their lives for the name of our Lord Jesus Christ.

²⁷Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.

²⁷We have sent therefore Judas and Silas, who shall also tell you the same things by mouth.

²⁸Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:

²⁸For it seemed good to the Holy Ghost, and to us, to lay upon you no greater burden than these necessary things;

²⁹Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.

²⁹That ye abstain from meats offered to idols, and from blood, and from things strangled, and from fornication: from which if ye keep yourselves, ye shall do well. Fare ye well.

³⁰А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.

³⁰So when they were dismissed, they came to Antioch: and when they had gathered the multitude together, they delivered the epistle:

³¹А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.

³¹Which when they had read, they rejoiced for the consolation.

³²А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.

³²And Judas and Silas, being prophets also themselves, exhorted the brethren with many words, and confirmed them.

³³И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.

³³And after they had tarried there a space, they were let go in peace from the brethren unto the apostles.

³⁴Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.

³⁴Notwithstanding it pleased Silas to abide there still.

³⁵А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.

³⁵Paul also and Barnabas continued in Antioch, teaching and preaching the word of the Lord, with many others also.

³⁶А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.

³⁶And some days after Paul said unto Barnabas, Let us go again and visit our brethren in every city where we have preached the word of the LORD, and see how they do.

³⁷А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.

³⁷And Barnabas determined to take with them John, whose surname was Mark.

³⁸Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.

³⁸But Paul thought not good to take him with them, who departed from them from Pamphylia, and went not with them to the work.

³⁹Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.

³⁹And the contention was so sharp between them, that they departed asunder one from the other: and so Barnabas took Mark, and sailed unto Cyprus;

⁴⁰А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.

⁴⁰And Paul chose Silas, and departed, being recommended by the brethren unto the grace of God.

⁴¹И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.

⁴¹And he went through Syria and Cilicia, confirming the churches.