¹Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше зборница јеврејска.

¹Now when they had passed through Amphipolis and Apollonia, they came to Thessalonica, where was a synagogue of the Jews:

²И Павле по обичају свом уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,

²And Paul, as his manner was, went in unto them, and three sabbath days reasoned with them out of the scriptures,

³Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос.

³Opening and alleging, that Christ must needs have suffered, and risen again from the dead; and that this Jesus, whom I preach unto you, is Christ.

⁴И неки од њих вероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожних Грка мноштво велико, и од жена господских не мало.

⁴And some of them believed, and consorted with Paul and Silas; and of the devout Greeks a great multitude, and of the chief women not a few.

⁵Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.

⁵But the Jews which believed not, moved with envy, took unto them certain lewd fellows of the baser sort, and gathered a company, and set all the city on an uproar, and assaulted the house of Jason, and sought to bring them out to the people.

⁶А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: Ови што замутише васиони свет дођоше и овде,

⁶And when they found them not, they drew Jason and certain brethren unto the rulers of the city, crying, These that have turned the world upside down are come hither also;

⁷Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус.

⁷Whom Jason hath received: and these all do contrary to the decrees of Caesar, saying that there is another king, one Jesus.

⁸И смутише народ и старешине градске који ово чуше.

⁸And they troubled the people and the rulers of the city, when they heard these things.

⁹Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.

⁹And when they had taken security of Jason, and of the other, they let them go.

¹⁰А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску.

¹⁰And the brethren immediately sent away Paul and Silas by night unto Berea: who coming thither went into the synagogue of the Jews.

¹¹Ови пак беху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише реч са свим срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.

¹¹These were more noble than those in Thessalonica, in that they received the word with all readiness of mind, and searched the scriptures daily, whether those things were so.

¹²Тако вероваше многи од њих, и од поштених грчких жена и од људи не мало.

¹²Therefore many of them believed; also of honourable women which were Greeks, and of men, not a few.

¹³А кад разабраше Јевреји солунски да Павле у Верији проповеди реч Божју, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.

¹³But when the Jews of Thessalonica had knowledge that the word of God was preached of Paul at Berea, they came thither also, and stirred up the people.

¹⁴А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе онде.

¹⁴And then immediately the brethren sent away Paul to go as it were to the sea: but Silas and Timotheus abode there still.

¹⁵А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.

¹⁵And they that conducted Paul brought him unto Athens: and receiving a commandment unto Silas and Timotheus for to come to him with all speed, they departed.

¹⁶А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;

¹⁶Now while Paul waited for them at Athens, his spirit was stirred in him, when he saw the city wholly given to idolatry.

¹⁷И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.

¹⁷Therefore disputed he in the synagogue with the Jews, and with the devout persons, and in the market daily with them that met with him.

¹⁸А неки од Епикуроваца и од стојичких мудраца препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај беспослица? А други: Види се као да хоће нове богове да проповеда. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и о васкрсењу.

¹⁸Then certain philosophers of the Epicureans, and of the Stoicks, encountered him. And some said, What will this babbler say? other some, He seemeth to be a setter forth of strange gods: because he preached unto them Jesus, and the resurrection.

¹⁹Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли разумети каква је та нова наука што ти казујеш?

¹⁹And they took him, and brought him unto Areopagus, saying, May we know what this new doctrine, whereof thou speakest, is?

²⁰Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.

²⁰For thou bringest certain strange things to our ears: we would know therefore what these things mean.

²¹А Атињани сви и путници из других земаља не беху низашта друго него да шта ново казују или слушају.

²¹(For all the Athenians and strangers which were there spent their time in nothing else, but either to tell, or to hear some new thing.)

²²А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни;

²²Then Paul stood in the midst of Mars' hill, and said, Ye men of Athens, I perceive that in all things ye are too superstitious.

²³Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам.

²³For as I passed by, and beheld your devotions, I found an altar with this inscription, TO THE UNKNOWN GOD. Whom therefore ye ignorantly worship, him declare I unto you.

²⁴Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама,

²⁴God that made the world and all things therein, seeing that he is Lord of heaven and earth, dwelleth not in temples made with hands;

²⁵Нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све.

²⁵Neither is worshipped with men's hands, as though he needed any thing, seeing he giveth to all life, and breath, and all things;

²⁶И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења:

²⁶And hath made of one blood all nations of men for to dwell on all the face of the earth, and hath determined the times before appointed, and the bounds of their habitation;

²⁷Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас;

²⁷That they should seek the Lord, if haply they might feel after him, and find him, though he be not far from every one of us:

²⁸Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.

²⁸For in him we live, and move, and have our being; as certain also of your own poets have said, For we are also his offspring.

²⁹Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом.

²⁹Forasmuch then as we are the offspring of God, we ought not to think that the Godhead is like unto gold, or silver, or stone, graven by art and man's device.

³⁰Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају;

³⁰And the times of this ignorance God winked at; but now commandeth all men every where to repent:

³¹Јер је поставио дан у који ће судити васионом свету по правди преко човека кога одреди, и даде свима веру васкрснувши Га из мртвих.

³¹Because he hath appointed a day, in the which he will judge the world in righteousness by that man whom he hath ordained; whereof he hath given assurance unto all men, in that he hath raised him from the dead.

³²А кад чуше васкрсење из мртвих, онда се једни ругаху; а једни рекоше: Да те чујемо опет о том.

³²And when they heard of the resurrection of the dead, some mocked: and others said, We will hear thee again of this matter.

³³Тако Павле отиде између њих.

³³So Paul departed from among them.

³⁴А неки људи присташе уза њ и вероваше; међу којима беше и Дионисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.

³⁴Howbeit certain men clave unto him, and believed: among the which was Dionysius the Areopagite, and a woman named Damaris, and others with them.