¹Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.

¹Dead flies cause the ointment of the apothecary to send forth a stinking savour: so doth a little folly him that is in reputation for wisdom and honour.

²Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.

²A wise man's heart is at his right hand; but a fool's heart at his left.

³Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.

³Yea also, when he that is a fool walketh by the way, his wisdom faileth him, and he saith to every one that he is a fool.

⁴Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.

⁴If the spirit of the ruler rise up against thee, leave not thy place; for yielding pacifieth great offences.

⁵Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:

⁵There is an evil which I have seen under the sun, as an error which proceedeth from the ruler:

⁶Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.

⁶Folly is set in great dignity, and the rich sit in low place.

⁷Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.

⁷I have seen servants upon horses, and princes walking as servants upon the earth.

⁸Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.

⁸He that diggeth a pit shall fall into it; and whoso breaketh an hedge, a serpent shall bite him.

⁹Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.

⁹Whoso removeth stones shall be hurt therewith; and he that cleaveth wood shall be endangered thereby.

¹⁰Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.

¹⁰If the iron be blunt, and he do not whet the edge, then must he put to more strength: but wisdom is profitable to direct.

¹¹Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.

¹¹Surely the serpent will bite without enchantment; and a babbler is no better.

¹²Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.

¹²The words of a wise man's mouth are gracious; but the lips of a fool will swallow up himself.

¹³Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.

¹³The beginning of the words of his mouth is foolishness: and the end of his talk is mischievous madness.

¹⁴Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?

¹⁴A fool also is full of words: a man cannot tell what shall be; and what shall be after him, who can tell him?

¹⁵Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.

¹⁵The labour of the foolish wearieth every one of them, because he knoweth not how to go to the city.

¹⁶Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!

¹⁶Woe to thee, O land, when thy king is a child, and thy princes eat in the morning!

¹⁷Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.

¹⁷Blessed art thou, O land, when thy king is the son of nobles, and thy princes eat in due season, for strength, and not for drunkenness!

¹⁸С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.

¹⁸By much slothfulness the building decayeth; and through idleness of the hands the house droppeth through.

¹⁹Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.

¹⁹A feast is made for laughter, and wine maketh merry: but money answereth all things.

²⁰Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.

²⁰Curse not the king, no not in thy thought; and curse not the rich in thy bedchamber: for a bird of the air shall carry the voice, and that which hath wings shall tell the matter.