¹Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.

¹So I returned, and considered all the oppressions that are done under the sun: and behold the tears of such as were oppressed, and they had no comforter; and on the side of their oppressors there was power; but they had no comforter.

²Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.

²Wherefore I praised the dead which are already dead more than the living which are yet alive.

³Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.

³Yea, better is he than both they, which hath not yet been, who hath not seen the evil work that is done under the sun.

⁴Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.

⁴Again, I considered all travail, and every right work, that for this a man is envied of his neighbour. This is also vanity and vexation of spirit.

⁵Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:

⁵The fool foldeth his hands together, and eateth his own flesh.

⁶Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.

⁶Better is an handful with quietness, than both the hands full with travail and vexation of spirit.

⁷Опет видех таштину под сунцем:

⁷Then I returned, and I saw vanity under the sun.

⁸Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.

⁸There is one alone, and there is not a second; yea, he hath neither child nor brother: yet is there no end of all his labour; neither is his eye satisfied with riches; neither saith he, For whom do I labour, and bereave my soul of good? This is also vanity, yea, it is a sore travail.

⁹Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.

⁹Two are better than one; because they have a good reward for their labour.

¹⁰Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.

¹⁰For if they fall, the one will lift up his fellow: but woe to him that is alone when he falleth; for he hath not another to help him up.

¹¹Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?

¹¹Again, if two lie together, then they have heat: but how can one be warm alone?

¹²И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.

¹²And if one prevail against him, two shall withstand him; and a threefold cord is not quickly broken.

¹³Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.

¹³Better is a poor and a wise child than an old and foolish king, who will no more be admonished.

¹⁴Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.

¹⁴For out of prison he cometh to reign; whereas also he that is born in his kingdom becometh poor.

¹⁵Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.

¹⁵I considered all the living which walk under the sun, with the second child that shall stand up in his stead.

¹⁶Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.

¹⁶There is no end of all the people, even of all that have been before them: they also that come after shall not rejoice in him. Surely this also is vanity and vexation of spirit.