¹Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани,

¹I therefore, the prisoner of the Lord, beseech you that ye walk worthy of the vocation wherewith ye are called,

²Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави,

²With all lowliness and meekness, with longsuffering, forbearing one another in love;

³Старајући се држати јединство Духа у свези мира;

³Endeavouring to keep the unity of the Spirit in the bond of peace.

⁴Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог.

⁴There is one body, and one Spirit, even as ye are called in one hope of your calling;

⁵Један Господ, једна вера, једно крштење,

⁵One Lord, one faith, one baptism,

⁶Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.

⁶One God and Father of all, who is above all, and through all, and in you all.

⁷А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог.

⁷But unto every one of us is given grace according to the measure of the gift of Christ.

⁸Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима.

⁸Wherefore he saith, When he ascended up on high, he led captivity captive, and gave gifts unto men.

⁹А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље?

⁹(Now that he ascended, what is it but that he also descended first into the lower parts of the earth?

¹⁰Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све.

¹⁰He that descended is the same also that ascended up far above all heavens, that he might fill all things.)

¹¹И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,

¹¹And he gave some, apostles; and some, prophets; and some, evangelists; and some, pastors and teachers;

¹²Да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог;

¹²For the perfecting of the saints, for the work of the ministry, for the edifying of the body of Christ:

¹³Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове;

¹³Till we all come in the unity of the faith, and of the knowledge of the Son of God, unto a perfect man, unto the measure of the stature of the fulness of Christ:

¹⁴Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре;

¹⁴That we henceforth be no more children, tossed to and fro, and carried about with every wind of doctrine, by the sleight of men, and cunning craftiness, whereby they lie in wait to deceive;

¹⁵Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос.

¹⁵But speaking the truth in love, may grow up into him in all things, which is the head, even Christ:

¹⁶Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави.

¹⁶From whom the whole body fitly joined together and compacted by that which every joint supplieth, according to the effectual working in the measure of every part, maketh increase of the body unto the edifying of itself in love.

¹⁷Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог,

¹⁷This I say therefore, and testify in the Lord, that ye henceforth walk not as other Gentiles walk, in the vanity of their mind,

¹⁸Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;

¹⁸Having the understanding darkened, being alienated from the life of God through the ignorance that is in them, because of the blindness of their heart:

¹⁹Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.

¹⁹Who being past feeling have given themselves over unto lasciviousness, to work all uncleanness with greediness.

²⁰Али ви тако не познасте Христа;

²⁰But ye have not so learned Christ;

²¹Јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу,

²¹If so be that ye have heard him, and have been taught by him, as the truth is in Jesus:

²²Да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим;

²²That ye put off concerning the former conversation the old man, which is corrupt according to the deceitful lusts;

²³И да се обновите духом ума свог,

²³And be renewed in the spirit of your mind;

²⁴И обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.

²⁴And that ye put on the new man, which after God is created in righteousness and true holiness.

²⁵Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом.

²⁵Wherefore putting away lying, speak every man truth with his neighbour: for we are members one of another.

²⁶Гневите се и не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем.

²⁶Be ye angry, and sin not: let not the sun go down upon your wrath:

²⁷Нити дајте места ђаволу.

²⁷Neither give place to the devil.

²⁸Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме.

²⁸Let him that stole steal no more: but rather let him labour, working with his hands the thing which is good, that he may have to give to him that needeth.

²⁹Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају.

²⁹Let no corrupt communication proceed out of your mouth, but that which is good to the use of edifying, that it may minister grace unto the hearers.

³⁰И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења.

³⁰And grieve not the holy Spirit of God, whereby ye are sealed unto the day of redemption.

³¹Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.

³¹Let all bitterness, and wrath, and anger, and clamour, and evil speaking, be put away from you, with all malice:

³²А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.

³²And be ye kind one to another, tenderhearted, forgiving one another, even as God for Christ's sake hath forgiven you.