¹Опет ми дође реч Господња говорећи:

¹The word of the LORD also came unto me, saying,

²Сине човечји, усред дома одметничког седиш, који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује; јер су дом одметнички.

²Son of man, thou dwellest in the midst of a rebellious house, which have eyes to see, and see not; they have ears to hear, and hear not: for they are a rebellious house.

³Зато ти, сине човечји, спреми шта треба за сеобу, и сели се обдан на њихове очи; и исели се из свог места на друго место на њихове очи, не би ли видели, јер су дом одметнички.

³Therefore, thou son of man, prepare thee stuff for removing, and remove by day in their sight; and thou shalt remove from thy place to another place in their sight: it may be they will consider, though they be a rebellious house.

⁴И изнеси ствари своје као кад се ко сели обдан на њихове очи, а сам изиђи увече на њихове очи као они који се селе.

⁴Then shalt thou bring forth thy stuff by day in their sight, as stuff for removing: and thou shalt go forth at even in their sight, as they that go forth into captivity.

⁵На њихове очи прокопај зид и изнеси своје ствари.

⁵Dig thou through the wall in their sight, and carry out thereby.

⁶На њихове очи дигни на рамена и изнеси по мраку, лице своје покриј да не видиш земље, јер те дадох да будеш знак у дому Израиљевом.

⁶In their sight shalt thou bear it upon thy shoulders, and carry it forth in the twilight: thou shalt cover thy face, that thou see not the ground: for I have set thee for a sign unto the house of Israel.

⁷И учиних тако како ми се заповеди; ствари своје изнесох обдан као кад се сели; а увече прокопах зид руком; и по мраку изнесох на раменима носећи на њихове очи.

⁷And I did so as I was commanded: I brought forth my stuff by day, as stuff for captivity, and in the even I digged through the wall with mine hand; I brought it forth in the twilight, and I bare it upon my shoulder in their sight.

⁸А у јутру дође ми реч Господња говорећи:

⁸And in the morning came the word of the LORD unto me, saying,

⁹Сине човечји, рече ли ти дом Израиљев, дом одметнички: Шта радиш?

⁹Son of man, hath not the house of Israel, the rebellious house, said unto thee, What doest thou?

¹⁰Реци им: Овако вели Господ Господ: Ово је бреме за кнеза, који је у Јерусалиму, и за сав дом Израиљев што је онде.

¹⁰Say thou unto them, Thus saith the Lord GOD; This burden concerneth the prince in Jerusalem, and all the house of Israel that are among them.

¹¹Реци: Ја сам вам знак, како ја учиних тако ће им бити; преселиће се и отићи у ропство.

¹¹Say, I am your sign: like as I have done, so shall it be done unto them: they shall remove and go into captivity.

¹²И кнез који је међу њима носећи на раменима по мраку ће изаћи; они ће прокопати зид да изнесу, он ће покрити лице своје да не види земље очима.

¹²And the prince that is among them shall bear upon his shoulder in the twilight, and shall go forth: they shall dig through the wall to carry out thereby: he shall cover his face, that he see not the ground with his eyes.

¹³Али ћу му разапети мрежу своју и ухватиће се у замку моју, и одвешћу га у Вавилон, у земљу халдејску, али је неће видети, а онде ће умрети.

¹³My net also will I spread upon him, and he shall be taken in my snare: and I will bring him to Babylon to the land of the Chaldeans; yet shall he not see it, though he shall die there.

¹⁴И све који су око њега, помоћнике његове, и сву војску његову, расејаћу у све ветрове, и извући ћу мач за њима.

¹⁴And I will scatter toward every wind all that are about him to help him, and all his bands; and I will draw out the sword after them.

¹⁵И познаће да сам ја Господ, кад их расејем по народима, и разаспем по земљама.

¹⁵And they shall know that I am the LORD, when I shall scatter them among the nations, and disperse them in the countries.

¹⁶А оставићу их неколико људи који ће остати од мача и од глади и од помора да приповедају све гадове своје међу народима у које отиду; и познаће да сам ја Господ.

¹⁶But I will leave a few men of them from the sword, from the famine, and from the pestilence; that they may declare all their abominations among the heathen whither they come; and they shall know that I am the LORD.

¹⁷Опет ми дође реч Господња говорећи:

¹⁷Moreover the word of the LORD came to me, saying,

¹⁸Сине човечји, хлеб свој једи презајући и воду своју пиј дрхћући и бринући се.

¹⁸Son of man, eat thy bread with quaking, and drink thy water with trembling and with carefulness;

¹⁹И реци народу земаљском: Овако вели Господ Господ за становнике јерусалимске, за земљу Израиљеву: хлеб ће свој јести у бризи и воду ће своју пити препадајући се, јер ће земља опустети и остати без свега што је у њој за безакоње свих који живе у њој.

¹⁹And say unto the people of the land, Thus saith the Lord GOD of the inhabitants of Jerusalem, and of the land of Israel; They shall eat their bread with carefulness, and drink their water with astonishment, that her land may be desolate from all that is therein, because of the violence of all them that dwell therein.

²⁰И градови у којима живе опустеће, и земља ће бити пуста, и познаћете да сам ја Господ.

²⁰And the cities that are inhabited shall be laid waste, and the land shall be desolate; and ye shall know that I am the LORD.

²¹Опет ми дође реч Господња говорећи:

²¹And the word of the LORD came unto me, saying,

²²Сине човечји, каква је то прича у вас о земљи Израиљевој што говорите: Протежу се дани, и од утваре неће бити ништа?

²²Son of man, what is that proverb that ye have in the land of Israel, saying, The days are prolonged, and every vision faileth?

²³Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Укинућу ту причу и нећу је више говорити у Израиљу; него им реци: Близу су дани и реч сваке утваре.

²³Tell them therefore, Thus saith the Lord GOD; I will make this proverb to cease, and they shall no more use it as a proverb in Israel; but say unto them, The days are at hand, and the effect of every vision.

²⁴Јер неће више бити у дому Израиљевом залудне утваре ни гатања којим се ласка.

²⁴For there shall be no more any vain vision nor flattering divination within the house of Israel.

²⁵Јер ћу ја, Господ, говорити и шта кажем збиће се; неће се више одгађати, него за вашег времена, доме одметнички, рећи ћу реч и извршићу је, говори Господ Господ.

²⁵For I am the LORD: I will speak, and the word that I shall speak shall come to pass; it shall be no more prolonged: for in your days, O rebellious house, will I say the word, and will perform it, saith the Lord GOD.

²⁶Опет ми дође реч Господња говорећи:

²⁶Again the word of the LORD came to me, saying.

²⁷Сине човечји, гле, дом Израиљев говори: Утвара коју тај види, до ње има много времена, и за далеко време тај пророкује.

²⁷Son of man, behold, they of the house of Israel say, The vision that he seeth is for many days to come, and he prophesieth of the times that are far off.

²⁸Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Неће се више одгађати ни једна моја реч; реч коју кажем збиће се, говори Господ Господ.

²⁸Therefore say unto them, Thus saith the Lord GOD; There shall none of my words be prolonged any more, but the word which I have spoken shall be done, saith the Lord GOD.