¹Бреме које виде пророк Авакум.

¹The burden which Habakkuk the prophet did see.

²Докле ћу, Господе, вапити а Ти нећеш да чујеш? Докле ћу Ти викати: Насиље! А Ти нећеш да избавиш?

²O LORD, how long shall I cry, and thou wilt not hear! even cry out unto thee of violence, and thou wilt not save!

³Зашто пушташ да видим безакоње, и да гледам муку и грабеж и насиље пред собом, и како подижу свађу и распру?

³Why dost thou shew me iniquity, and cause me to behold grievance? for spoiling and violence are before me: and there are that raise up strife and contention.

⁴Зато се оставља закон, и суд не излази никада, јер безбожник оптече праведника, зато суд излази изопачен.

⁴Therefore the law is slacked, and judgment doth never go forth: for the wicked doth compass about the righteous; therefore wrong judgment proceedeth.

⁵Погледајте по народима и видите, и чудите се и дивите се, јер ћу учинити дело у ваше дане ког нећете веровати кад се стане приповедати.

⁵Behold ye among the heathen, and regard, and wonder marvelously: for I will work a work in your days which ye will not believe, though it be told you.

⁶Јер, ево, ја ћу подигнути Халдејце, народ љут и нагао, који ће ићи по земљи широм да освоји насеља која нису његова.

⁶For, lo, I raise up the Chaldeans, that bitter and hasty nation, which shall march through the breadth of the land, to possess the dwellingplaces that are not their's.

⁷Жесток је и страшан, суд његов и власт његова од њега излази.

⁷They are terrible and dreadful: their judgment and their dignity shall proceed of themselves.

⁸Коњи ће му бити бржи од рисова и љући од вукова увече, велико ће мноштво бити коњика његових, и идући издалека коњици његови долетеће као орао кад хити на лов.

⁸Their horses also are swifter than the leopards, and are more fierce than the evening wolves: and their horsemen shall spread themselves, and their horsemen shall come from far; they shall fly as the eagle that hasteth to eat.

⁹Сви ће доћи на грабеж, с лица ће бити као источни ветар, покупиће робље као песак.

⁹They shall come all for violence: their faces shall sup up as the east wind, and they shall gather the captivity as the sand.

¹⁰И царевима ће се ругати и кнезови ће им бити подсмех, смејаће се сваком граду, насуће земље, и узеће га.

¹⁰And they shall scoff at the kings, and the princes shall be a scorn unto them: they shall deride every strong hold; for they shall heap dust, and take it.

¹¹Тада ће му се променити дух, проћи ће и скривиће; та ће му сила његова бити од Бога његовог.

¹¹Then shall his mind change, and he shall pass over, and offend, imputing this his power unto his god.

¹²Ниси ли Ти од века, Господе Боже мој, Свече мој? Нећемо умрети; Ти си га, Господе, одредио за суд; и утврдио си га, Стено, за карање.

¹²Art thou not from everlasting, O LORD my God, mine Holy One? we shall not die. O LORD, thou hast ordained them for judgment; and, O mighty God, thou hast established them for correction.

¹³Чисте су очи твоје да не можеш гледати зло, и безакоње не можеш гледати; зашто гледаш безаконике? Ћутиш, кад безбожник прождире правијег од себе?

¹³Thou art of purer eyes than to behold evil, and canst not look on iniquity: wherefore lookest thou upon them that deal treacherously, and holdest thy tongue when the wicked devoureth the man that is more righteous than he?

¹⁴И хоћеш ли оставити људе као рибе морске, као бубине, које немају господара?

¹⁴And makest men as the fishes of the sea, as the creeping things, that have no ruler over them?

¹⁵Извлачи их све удицом, хвата их у мрежу своју, и згрће их пређом својом, зато се весели и радује.

¹⁵They take up all of them with the angle, they catch them in their net, and gather them in their drag: therefore they rejoice and are glad.

¹⁶Зато приноси жртву својој мрежи, и кади својој пређи; јер је тиме део његов претио и храна му изабрана.

¹⁶Therefore they sacrifice unto their net, and burn incense unto their drag; because by them their portion is fat, and their meat plenteous.

¹⁷Хоће ли зато извлачити мрежу своју и једнако убијати народе немилице?

¹⁷Shall they therefore empty their net, and not spare continually to slay the nations?