¹На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.

¹I will stand upon my watch, and set me upon the tower, and will watch to see what he will say unto me, and what I shall answer when I am reproved.

²И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита.

²And the LORD answered me, and said, Write the vision, and make it plain upon tables, that he may run that readeth it.

³Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити.

³For the vision is yet for an appointed time, but at the end it shall speak, and not lie: though it tarry, wait for it; because it will surely come, it will not tarry.

⁴Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.

⁴Behold, his soul which is lifted up is not upright in him: but the just shall live by his faith.

⁵А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.

⁵Yea also, because he transgresseth by wine, he is a proud man, neither keepeth at home, who enlargeth his desire as hell, and is as death, and cannot be satisfied, but gathereth unto him all nations, and heapeth unto him all people:

⁶Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато.

⁶Shall not all these take up a parable against him, and a taunting proverb against him, and say, Woe to him that increaseth that which is not his! how long? and to him that ladeth himself with thick clay!

⁷Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?

⁷Shall they not rise up suddenly that shall bite thee, and awake that shall vex thee, and thou shalt be for booties unto them?

⁸Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.

⁸Because thou hast spoiled many nations, all the remnant of the people shall spoil thee; because of men's blood, and for the violence of the land, of the city, and of all that dwell therein.

⁹Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла.

⁹Woe to him that coveteth an evil covetousness to his house, that he may set his nest on high, that he may be delivered from the power of evil!

¹⁰Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огрешио си се о своју душу.

¹⁰Thou hast consulted shame to thy house by cutting off many people, and hast sinned against thy soul.

¹¹Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета сведочиће.

¹¹For the stone shall cry out of the wall, and the beam out of the timber shall answer it.

¹²Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом.

¹²Woe to him that buildeth a town with blood, and stablisheth a city by iniquity!

¹³Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта?

¹³Behold, is it not of the LORD of hosts that the people shall labour in the very fire, and the people shall weary themselves for very vanity?

¹⁴Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.

¹⁴For the earth shall be filled with the knowledge of the glory of the LORD, as the waters cover the sea.

¹⁵Тешко ономе који поји ближњег свог, додаје мех свој да би га опојио и гледао му голотињу.

¹⁵Woe unto him that giveth his neighbour drink, that puttest thy bottle to him, and makest him drunken also, that thou mayest look on their nakedness!

¹⁶Наситићеш се срамоте место славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.

¹⁶Thou art filled with shame for glory: drink thou also, and let thy foreskin be uncovered: the cup of the LORD's right hand shall be turned unto thee, and shameful spewing shall be on thy glory.

¹⁷Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу зверјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.

¹⁷For the violence of Lebanon shall cover thee, and the spoil of beasts, which made them afraid, because of men's blood, and for the violence of the land, of the city, and of all that dwell therein.

¹⁸Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се уметник узда у дело своје градећи неме идоле?

¹⁸What profiteth the graven image that the maker thereof hath graven it; the molten image, and a teacher of lies, that the maker of his work trusteth therein, to make dumb idols?

¹⁹Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И немом камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.

¹⁹Woe unto him that saith to the wood, Awake; to the dumb stone, Arise, it shall teach! Behold, it is laid over with gold and silver, and there is no breath at all in the midst of it.

²⁰А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!

²⁰But the LORD is in his holy temple: let all the earth keep silence before him.