¹Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.

¹Woe to thee that spoilest, and thou wast not spoiled; and dealest treacherously, and they dealt not treacherously with thee! when thou shalt cease to spoil, thou shalt be spoiled; and when thou shalt make an end to deal treacherously, they shall deal treacherously with thee.

²Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.

²O LORD, be gracious unto us; we have waited for thee: be thou their arm every morning, our salvation also in the time of trouble.

³Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.

³At the noise of the tumult the people fled; at the lifting up of thyself the nations were scattered.

⁴И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.

⁴And your spoil shall be gathered like the gathering of the caterpiller: as the running to and fro of locusts shall he run upon them.

⁵Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.

⁵The LORD is exalted; for he dwelleth on high: he hath filled Zion with judgment and righteousness.

⁶И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.

⁶And wisdom and knowledge shall be the stability of thy times, and strength of salvation: the fear of the LORD is his treasure.

⁷Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:

⁷Behold, their valiant ones shall cry without: the ambassadors of peace shall weep bitterly.

⁸Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.

⁸The highways lie waste, the wayfaring man ceaseth: he hath broken the covenant, he hath despised the cities, he regardeth no man.

⁹Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.

⁹The earth mourneth and languisheth: Lebanon is ashamed and hewn down: Sharon is like a wilderness; and Bashan and Carmel shake off their fruits.

¹⁰Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.

¹⁰Now will I rise, saith the LORD; now will I be exalted; now will I lift up myself.

¹¹Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.

¹¹Ye shall conceive chaff, ye shall bring forth stubble: your breath, as fire, shall devour you.

¹²И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.

¹²And the people shall be as the burnings of lime: as thorns cut up shall they be burned in the fire.

¹³Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.

¹³Hear, ye that are far off, what I have done; and, ye that are near, acknowledge my might.

¹⁴Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?

¹⁴The sinners in Zion are afraid; fearfulness hath surprised the hypocrites. Who among us shall dwell with the devouring fire? who among us shall dwell with everlasting burnings?

¹⁵Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;

¹⁵He that walketh righteously, and speaketh uprightly; he that despiseth the gain of oppressions, that shaketh his hands from holding of bribes, that stoppeth his ears from hearing of blood, and shutteth his eyes from seeing evil;

¹⁶Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.

¹⁶He shall dwell on high: his place of defence shall be the munitions of rocks: bread shall be given him; his waters shall be sure.

¹⁷Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.

¹⁷Thine eyes shall see the king in his beauty: they shall behold the land that is very far off.

¹⁸Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?

¹⁸Thine heart shall meditate terror. Where is the scribe? where is the receiver? where is he that counted the towers?

¹⁹Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.

¹⁹Thou shalt not see a fierce people, a people of a deeper speech than thou canst perceive; of a stammering tongue, that thou canst not understand.

²⁰Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.

²⁰Look upon Zion, the city of our solemnities: thine eyes shall see Jerusalem a quiet habitation, a tabernacle that shall not be taken down; not one of the stakes thereof shall ever be removed, neither shall any of the cords thereof be broken.

²¹Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.

²¹But there the glorious LORD will be unto us a place of broad rivers and streams; wherein shall go no galley with oars, neither shall gallant ship pass thereby.

²²Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.

²²For the LORD is our judge, the LORD is our lawgiver, the LORD is our king; he will save us.

²³Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.

²³Thy tacklings are loosed; they could not well strengthen their mast, they could not spread the sail: then is the prey of a great spoil divided; the lame take the prey.

²⁴И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.

²⁴And the inhabitant shall not say, I am sick: the people that dwell therein shall be forgiven their iniquity.