1Прођите по улицама јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовим, хоћете ли наћи човека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити.
1Run ye to and fro through the streets of Jerusalem, and see now, and know, and seek in the broad places thereof, if ye can find a man, if there be any that executeth judgment, that seeketh the truth; and I will pardon it.
2Ако и говоре: Тако да је жив Господ! Опет се криво куну.
2And though they say, The LORD liveth; surely they swear falsely.
3Господе! Не гледају ли очи Твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате.
3O LORD, are not thine eyes upon the truth? thou hast stricken them, but they have not grieved; thou hast consumed them, but they have refused to receive correction: they have made their faces harder than a rock; they have refused to return.
4И ја рекох: Сиромаси су, лудо раде, јер не знају пут Господњи, закон Бога свог.
4Therefore I said, Surely these are poor; they are foolish: for they know not the way of the LORD, nor the judgment of their God.
5Идем к властељима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога свог; али и они изломише јарам, покидаше свезе.
5I will get me unto the great men, and will speak unto them; for they have known the way of the LORD, and the judgment of their God: but these have altogether broken the yoke, and burst the bonds.
6За то ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њихових, ко год изиђе из њих биће растргнут, јер је много греха њихових и силни су одмети њихови.
6Wherefore a lion out of the forest shall slay them, and a wolf of the evenings shall spoil them, a leopard shall watch over their cities: every one that goeth out thence shall be torn in pieces: because their transgressions are many, and their backslidings are increased.
7Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нису богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стичу се гомилом.
7How shall I pardon thee for this? thy children have forsaken me, and sworn by them that are no gods: when I had fed them to the full, they then committed adultery, and assembled themselves by troops in the harlots' houses.
8Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњег свог.
8They were as fed horses in the morning: every one neighed after his neighbour's wife.
9За то ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?
9Shall I not visit for these things? saith the LORD: and shall not my soul be avenged on such a nation as this?
10Изађите му на зидове и развалите, али немојте сасвим затрти, скините му преворнице, јер нису Господње.
10Go ye up upon her walls, and destroy; but make not a full end: take away her battlements; for they are not the LORD's.
11Јер ме сасвим изневери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ.
11For the house of Israel and the house of Judah have dealt very treacherously against me, saith the LORD.
12Ударише у бах Господу и рекоше: Није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видети мача ни глади.
12They have belied the LORD, and said, It is not he; neither shall evil come upon us; neither shall we see sword nor famine:
13А ти пророци отићи ће у ветар, и речи нема у њима, њима ће бити тако.
13And the prophets shall become wind, and the word is not in them: thus shall it be done unto them.
14Зато овако вели Господ Господ над војскама: Кад тако говорите, ево ја ћу учинити да речи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити.
14Wherefore thus saith the LORD God of hosts, Because ye speak this word, behold, I will make my words in thy mouth fire, and this people wood, and it shall devour them.
15Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ коме језика нећеш знати нити ћеш разумети шта говори;
15Lo, I will bring a nation upon you from far, O house of Israel, saith the LORD: it is a mighty nation, it is an ancient nation, a nation whose language thou knowest not, neither understandest what they say.
16Коме је тул као гроб отворен, сви су јаки.
16Their quiver is as an open sepulchre, they are all mighty men.
17И појешће летину твоју и хлеб твој, што синови твоји и кћери твоје хтеше јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш.
17And they shall eat up thine harvest, and thy bread, which thy sons and thy daughters should eat: they shall eat up thy flocks and thine herds: they shall eat up thy vines and thy fig trees: they shall impoverish thy fenced cities, wherein thou trustedst, with the sword.
18Али ни тада, вели Господ, нећу вас сасвим затрти.
18Nevertheless in those days, saith the LORD, I will not make a full end with you.
19Јер кад кажете: Зашто нам чини Господ Бог наш све ово? Тада им реци: Како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.
19And it shall come to pass, when ye shall say, Wherefore doeth the LORD our God all these things unto us? then shalt thou answer them, Like as ye have forsaken me, and served strange gods in your land, so shall ye serve strangers in a land that is not your's.
20Јавите ово у дому Јаковљевом, и огласите у Јуди, говорећи:
20Declare this in the house of Jacob, and publish it in Judah, saying,
21Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи, а не видите, који имате уши, а не чујете.
21Hear now this, O foolish people, and without understanding; which have eyes, and see not; which have ears, and hear not:
22Мене ли се нећете бојати? Вели Господ; од мене ли нећете дрхтати? Који поставих песак мору за међу вечном наредбом, и неће прећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је прећи.
22Fear ye not me? saith the LORD: will ye not tremble at my presence, which have placed the sand for the bound of the sea by a perpetual decree, that it cannot pass it: and though the waves thereof toss themselves, yet can they not prevail; though they roar, yet can they not pass over it?
23Али је у народа овог срце упорно и непокорно; одступише и отидоше.
23But this people hath a revolting and a rebellious heart; they are revolted and gone.
24Нити рекоше у срцу свом: Бојмо се Господа Бога свог, који нам даје дажд рани и позни на време, и чува нам недеље одређене за жетву.
24Neither say they in their heart, Let us now fear the LORD our God, that giveth rain, both the former and the latter, in his season: he reserveth unto us the appointed weeks of the harvest.
25Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас.
25Your iniquities have turned away these things, and your sins have withholden good things from you.
26Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе.
26For among my people are found wicked men: they lay wait, as he that setteth snares; they set a trap, they catch men.
27Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне преваре; зато посташе велики и обогатише.
27As a cage is full of birds, so are their houses full of deceit: therefore they are become great, and waxen rich.
28Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима.
28They are waxen fat, they shine: yea, they overpass the deeds of the wicked: they judge not the cause, the cause of the fatherless, yet they prosper; and the right of the needy do they not judge.
29Зато ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?
29Shall I not visit for these things? saith the LORD: shall not my soul be avenged on such a nation as this?
30Чудо и страхота бива у земљи.
30A wonderful and horrible thing is committed in the land;
31Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мом то мило. А шта ћете радити на последак?
31The prophets prophesy falsely, and the priests bear rule by their means; and my people love to have it so: and what will ye do in the end thereof?