¹Скупите се из Јерусалима, синови Венијаминови, и у Текуји затрубите у трубу, и подигните знак огњен над Вет-Акеремом, јер се види зло од севера и велика погибао.

¹O ye children of Benjamin, gather yourselves to flee out of the midst of Jerusalem, and blow the trumpet in Tekoa, and set up a sign of fire in Bethhaccerem: for evil appeareth out of the north, and great destruction.

²Учиних кћер сионску да је као лепа и нежна девојка.

²I have likened the daughter of Zion to a comely and delicate woman.

³К њој ће доћи пастири са стадима својим, разапеће око ње шаторе, сваки ће опасти своје место.

³The shepherds with their flocks shall come unto her; they shall pitch their tents against her round about; they shall feed every one in his place.

⁴Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сенке вечерње одуљаше.

⁴Prepare ye war against her; arise, and let us go up at noon. Woe unto us! for the day goeth away, for the shadows of the evening are stretched out.

⁵Устаните да ударимо обноћ и развалимо дворове њене.

⁵Arise, and let us go by night, and let us destroy her palaces.

⁶Јер овако говори Господ над војскама: Сеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму; то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему.

⁶For thus hath the LORD of hosts said, Hew ye down trees, and cast a mount against Jerusalem: this is the city to be visited; she is wholly oppression in the midst of her.

⁷Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у њему, преда мном су једнако болови и ране.

⁷As a fountain casteth out her waters, so she casteth out her wickedness: violence and spoil is heard in her; before me continually is grief and wounds.

⁸Поправи се, Јерусалиме, да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу где се не живи.

⁸Be thou instructed, O Jerusalem, lest my soul depart from thee; lest I make thee desolate, a land not inhabited.

⁹Овако говори Господ над војскама: Остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза. Турај руку своју као берач у котарице.

⁹Thus saith the LORD of hosts, They shall throughly glean the remnant of Israel as a vine: turn back thine hand as a grapegatherer into the baskets.

¹⁰Коме ћу говорити и сведочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути; гле, реч је Господња њима подсмех, није им мила.

¹⁰To whom shall I speak, and give warning, that they may hear? behold, their ear is uncircumcised, and they cannot hearken: behold, the word of the LORD is unto them a reproach; they have no delight in it.

¹¹За то сам пун гнева Господњег; изнемогох устежући га; просућу га на децу по улицама и на сабране младиће, и човек и жена ухватиће се, и стари и временити.

¹¹Therefore I am full of the fury of the LORD; I am weary with holding in: I will pour it out upon the children abroad, and upon the assembly of young men together: for even the husband with the wife shall be taken, the aged with him that is full of days.

¹²И куће ће њихове припасти другима, и њиве и жене, кад махнем руком својом на становнике ове земље, вели Господ.

¹²And their houses shall be turned unto others, with their fields and wives together: for I will stretch out my hand upon the inhabitants of the land, saith the LORD.

¹³Јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице.

¹³For from the least of them even unto the greatest of them every one is given to covetousness; and from the prophet even unto the priest every one dealeth falsely.

¹⁴И лече ране кћери народа мог овлаш, говорећи: Мир, мир; а мира нема.

¹⁴They have healed also the hurt of the daughter of my people slightly, saying, Peace, peace; when there is no peace.

¹⁵Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.

¹⁵Were they ashamed when they had committed abomination? nay, they were not at all ashamed, neither could they blush: therefore they shall fall among them that fall: at the time that I visit them they shall be cast down, saith the LORD.

¹⁶Господ рече овако: Станите на путевима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добар, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој. А они рекоше: Нећемо да идемо.

¹⁶Thus saith the LORD, Stand ye in the ways, and see, and ask for the old paths, where is the good way, and walk therein, and ye shall find rest for your souls. But they said, We will not walk therein.

¹⁷И поставих вам стражаре говорећи: Пазите на глас трубни. А они рекоше: Нећемо да пазимо.

¹⁷Also I set watchmen over you, saying, Hearken to the sound of the trumpet. But they said, We will not hearken.

¹⁸Зато чујте, народи, и познај, зборе, шта је међу њима.

¹⁸Therefore hear, ye nations, and know, O congregation, what is among them.

¹⁹Чуј, земљо! Ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њихових, јер не пазе на моје речи, и одбацише закон мој.

¹⁹Hear, O earth: behold, I will bring evil upon this people, even the fruit of their thoughts, because they have not hearkened unto my words, nor to my law, but rejected it.

²⁰Шта ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице нису ми угодне, нити су ми приноси ваши мили.

²⁰To what purpose cometh there to me incense from Sheba, and the sweet cane from a far country? your burnt offerings are not acceptable, nor your sacrifices sweet unto me.

²¹Зато овако говори Господ: Ево ја ћу метнути овом народу сметње, о које ће се спотаћи и очеви и синови, сусед и пријатељ му, и погинуће.

²¹Therefore thus saith the LORD, Behold, I will lay stumblingblocks before this people, and the fathers and the sons together shall fall upon them; the neighbour and his friend shall perish.

²²Овако говори Господ: Ево народ ће доћи из земље северне, и велик ће народ устати од крајева земаљских.

²²Thus saith the LORD, Behold, a people cometh from the north country, and a great nation shall be raised from the sides of the earth.

²³Лук и копље носиће, жестоки ће бити и немилостиви, глас ће им бучати као море, и јахаће на коњима, спремни као јунаци да се бију с тобом, кћери сионска.

²³They shall lay hold on bow and spear; they are cruel, and have no mercy; their voice roareth like the sea; and they ride upon horses, set in array as men for war against thee, O daughter of Zion.

²⁴Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.

²⁴We have heard the fame thereof: our hands wax feeble: anguish hath taken hold of us, and pain, as of a woman in travail.

²⁵Не излазите у поље, и путем не идите, јер је мач непријатељев и страх унаоколо.

²⁵Go not forth into the field, nor walk by the way; for the sword of the enemy and fear is on every side.

²⁶Кћери народа мог, припаши кострет и ваљај се у пепелу, жали као за сином јединцем и ридај горко, јер ће брзо доћи на нас затирач.

²⁶O daughter of my people, gird thee with sackcloth, and wallow thyself in ashes: make thee mourning, as for an only son, most bitter lamentation: for the spoiler shall suddenly come upon us.

²⁷Поставих те да си стражара и град народу мом да дознајеш и извиђаш пут њихов.

²⁷I have set thee for a tower and a fortress among my people, that thou mayest know and try their way.

²⁸Сви су одметници над одметницима, иду те опадају, бронза су и гвожђе, сви су покварени.

²⁸They are all grievous revolters, walking with slanders: they are brass and iron; they are all corrupters.

²⁹Изгореше мехови, огањ сажеже олово, узалуд се претапа, јер се зла не могу одлучити.

²⁹The bellows are burned, the lead is consumed of the fire; the founder melteth in vain: for the wicked are not plucked away.

³⁰Они ће се звати сребро лажно, јер их Господ одбаци.

³⁰Reprobate silver shall men call them, because the LORD hath rejected them.