1Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
1Lo, mine eye hath seen all this, mine ear hath heard and understood it.
2Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
2What ye know, the same do I know also: I am not inferior unto you.
3Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
3Surely I would speak to the Almighty, and I desire to reason with God.
4Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
4But ye are forgers of lies, ye are all physicians of no value.
5О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
5O that ye would altogether hold your peace! and it should be your wisdom.
6Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
6Hear now my reasoning, and hearken to the pleadings of my lips.
7Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
7Will ye speak wickedly for God? and talk deceitfully for him?
8Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
8Will ye accept his person? will ye contend for God?
9Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
9Is it good that he should search you out? or as one man mocketh another, do ye so mock him?
10Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
10He will surely reprove you, if ye do secretly accept persons.
11Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
11Shall not his excellency make you afraid? and his dread fall upon you?
12Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
12Your remembrances are like unto ashes, your bodies to bodies of clay.
13Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
13Hold your peace, let me alone, that I may speak, and let come on me what will.
14Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
14Wherefore do I take my flesh in my teeth, and put my life in mine hand?
15Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
15Though he slay me, yet will I trust in him: but I will maintain mine own ways before him.
16И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
16He also shall be my salvation: for an hypocrite shall not come before him.
17Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
17Hear diligently my speech, and my declaration with your ears.
18Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
18Behold now, I have ordered my cause; I know that I shall be justified.
19Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
19Who is he that will plead with me? for now, if I hold my tongue, I shall give up the ghost.
20Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
20Only do not two things unto me: then will I not hide myself from thee.
21Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
21Withdraw thine hand far from me: and let not thy dread make me afraid.
22Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
22Then call thou, and I will answer: or let me speak, and answer thou me.
23Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
23How many are mine iniquities and sins? make me to know my transgression and my sin.
24Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
24Wherefore hidest thou thy face, and holdest me for thine enemy?
25Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
25Wilt thou break a leaf driven to and fro? and wilt thou pursue the dry stubble?
26Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
26For thou writest bitter things against me, and makest me to possess the iniquities of my youth.
27И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
27Thou puttest my feet also in the stocks, and lookest narrowly unto all my paths; thou settest a print upon the heels of my feet.
28А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
28And he, as a rotten thing, consumeth, as a garment that is moth eaten.