¹Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

¹My breath is corrupt, my days are extinct, the graves are ready for me.

²Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

²Are there not mockers with me? and doth not mine eye continue in their provocation?

³Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

³Lay down now, put me in a surety with thee; who is he that will strike hands with me?

⁴Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

⁴For thou hast hid their heart from understanding: therefore shalt thou not exalt them.

⁵Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

⁵He that speaketh flattery to his friends, even the eyes of his children shall fail.

⁶Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

⁶He hath made me also a byword of the people; and aforetime I was as a tabret.

⁷Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

⁷Mine eye also is dim by reason of sorrow, and all my members are as a shadow.

⁸Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

⁸Upright men shall be astonied at this, and the innocent shall stir up himself against the hypocrite.

⁹Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

⁹The righteous also shall hold on his way, and he that hath clean hands shall be stronger and stronger.

¹⁰А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

¹⁰But as for you all, do ye return, and come now: for I cannot find one wise man among you.

¹¹Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

¹¹My days are past, my purposes are broken off, even the thoughts of my heart.

¹²Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

¹²They change the night into day: the light is short because of darkness.

¹³Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

¹³If I wait, the grave is mine house: I have made my bed in the darkness.

¹⁴Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

¹⁴I have said to corruption, Thou art my father: to the worm, Thou art my mother, and my sister.

¹⁵И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

¹⁵And where is now my hope? as for my hope, who shall see it?

¹⁶У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

¹⁶They shall go down to the bars of the pit, when our rest together is in the dust.