¹Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?

¹Why, seeing times are not hidden from the Almighty, do they that know him not see his days?

²Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;

²Some remove the landmarks; they violently take away flocks, and feed thereof.

³Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;

³They drive away the ass of the fatherless, they take the widow's ox for a pledge.

⁴Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.

⁴They turn the needy out of the way: the poor of the earth hide themselves together.

⁵Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;

⁵Behold, as wild asses in the desert, go they forth to their work; rising betimes for a prey: the wilderness yieldeth food for them and for their children.

⁶Жању њиву и беру виноград који није њихов;

⁶They reap every one his corn in the field: and they gather the vintage of the wicked.

⁷Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,

⁷They cause the naked to lodge without clothing, that they have no covering in the cold.

⁸Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.

⁸They are wet with the showers of the mountains, and embrace the rock for want of a shelter.

⁹Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.

⁹They pluck the fatherless from the breast, and take a pledge of the poor.

¹⁰Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.

¹⁰They cause him to go naked without clothing, and they take away the sheaf from the hungry;

¹¹Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.

¹¹Which make oil within their walls, and tread their winepresses, and suffer thirst.

¹²Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.

¹²Men groan from out of the city, and the soul of the wounded crieth out: yet God layeth not folly to them.

¹³Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.

¹³They are of those that rebel against the light; they know not the ways thereof, nor abide in the paths thereof.

¹⁴Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.

¹⁴The murderer rising with the light killeth the poor and needy, and in the night is as a thief.

¹⁵И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.

¹⁵The eye also of the adulterer waiteth for the twilight, saying, No eye shall see me: and disguiseth his face.

¹⁶Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.

¹⁶In the dark they dig through houses, which they had marked for themselves in the daytime: they know not the light.

¹⁷Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.

¹⁷For the morning is to them even as the shadow of death: if one know them, they are in the terrors of the shadow of death.

¹⁸Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.

¹⁸He is swift as the waters; their portion is cursed in the earth: he beholdeth not the way of the vineyards.

¹⁹Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.

¹⁹Drought and heat consume the snow waters: so doth the grave those which have sinned.

²⁰Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.

²⁰The womb shall forget him; the worm shall feed sweetly on him; he shall be no more remembered; and wickedness shall be broken as a tree.

²¹Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.

²¹He evil entreateth the barren that beareth not: and doeth not good to the widow.

²²Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.

²²He draweth also the mighty with his power: he riseth up, and no man is sure of life.

²³Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.

²³Though it be given him to be in safety, whereon he resteth; yet his eyes are upon their ways.

²⁴Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.

²⁴They are exalted for a little while, but are gone and brought low; they are taken out of the way as all other, and cut off as the tops of the ears of corn.

²⁵Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?

²⁵And if it be not so now, who will make me a liar, and make my speech nothing worth?