1А Јов одговори и рече:
1Then Job answered and said,
2Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
2Even to day is my complaint bitter: my stroke is heavier than my groaning.
3О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,
3Oh that I knew where I might find him! that I might come even to his seat!
4Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
4I would order my cause before him, and fill my mouth with arguments.
5Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.
5I would know the words which he would answer me, and understand what he would say unto me.
6Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
6Will he plead against me with his great power? No; but he would put strength in me.
7Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.
7There the righteous might dispute with him; so should I be delivered for ever from my judge.
8Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;
8Behold, I go forward, but he is not there; and backward, but I cannot perceive him:
9Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
9On the left hand, where he doth work, but I cannot behold him: he hideth himself on the right hand, that I cannot see him:
10Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
10But he knoweth the way that I take: when he hath tried me, I shall come forth as gold.
11По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.
11My foot hath held his steps, his way have I kept, and not declined.
12Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
12Neither have I gone back from the commandment of his lips; I have esteemed the words of his mouth more than my necessary food.
13Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.
13But he is in one mind, and who can turn him? and what his soul desireth, even that he doeth.
14И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.
14For he performeth the thing that is appointed for me: and many such things are with him.
15Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.
15Therefore am I troubled at his presence: when I consider, I am afraid of him.
16Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
16For God maketh my heart soft, and the Almighty troubleth me:
17Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?
17Because I was not cut off before the darkness, neither hath he covered the darkness from my face.