¹А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.

¹But now they that are younger than I have me in derision, whose fathers I would have disdained to have set with the dogs of my flock.

²А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.

²Yea, whereto might the strength of their hands profit me, in whom old age was perished?

³Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;

³For want and famine they were solitary; fleeing into the wilderness in former time desolate and waste.

⁴Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.

⁴Who cut up mallows by the bushes, and juniper roots for their meat.

⁵Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.

⁵They were driven forth from among men, (they cried after them as after a thief;)

⁶Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.

⁶To dwell in the cliffs of the valleys, in caves of the earth, and in the rocks.

⁷По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.

⁷Among the bushes they brayed; under the nettles they were gathered together.

⁸Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.

⁸They were children of fools, yea, children of base men: they were viler than the earth.

⁹И њима сам сада песма, и постах им прича.

⁹And now am I their song, yea, I am their byword.

¹⁰Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.

¹⁰They abhor me, they flee far from me, and spare not to spit in my face.

¹¹Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.

¹¹Because he hath loosed my cord, and afflicted me, they have also let loose the bridle before me.

¹²С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.

¹²Upon my right hand rise the youth; they push away my feet, and they raise up against me the ways of their destruction.

¹³Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.

¹³They mar my path, they set forward my calamity, they have no helper.

¹⁴Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.

¹⁴They came upon me as a wide breaking in of waters: in the desolation they rolled themselves upon me.

¹⁵Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.

¹⁵Terrors are turned upon me: they pursue my soul as the wind: and my welfare passeth away as a cloud.

¹⁶И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.

¹⁶And now my soul is poured out upon me; the days of affliction have taken hold upon me.

¹⁷Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.

¹⁷My bones are pierced in me in the night season: and my sinews take no rest.

¹⁸Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.

¹⁸By the great force of my disease is my garment changed: it bindeth me about as the collar of my coat.

¹⁹Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.

¹⁹He hath cast me into the mire, and I am become like dust and ashes.

²⁰Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.

²⁰I cry unto thee, and thou dost not hear me: I stand up, and thou regardest me not.

²¹Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.

²¹Thou art become cruel to me: with thy strong hand thou opposest thyself against me.

²²Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.

²²Thou liftest me up to the wind; thou causest me to ride upon it, and dissolvest my substance.

²³Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.

²³For I know that thou wilt bring me to death, and to the house appointed for all living.

²⁴Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.

²⁴Howbeit he will not stretch out his hand to the grave, though they cry in his destruction.

²⁵Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?

²⁵Did not I weep for him that was in trouble? was not my soul grieved for the poor?

²⁶Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.

²⁶When I looked for good, then evil came unto me: and when I waited for light, there came darkness.

²⁷Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.

²⁷My bowels boiled, and rested not: the days of affliction prevented me.

²⁸Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.

²⁸I went mourning without the sun: I stood up, and I cried in the congregation.

²⁹Брат постах змајевима и друг совама.

²⁹I am a brother to dragons, and a companion to owls.

³⁰Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.

³⁰My skin is black upon me, and my bones are burned with heat.

³¹Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.

³¹My harp also is turned to mourning, and my organ into the voice of them that weep.