1И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
1At this also my heart trembleth, and is moved out of his place.
2Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
2Hear attentively the noise of his voice, and the sound that goeth out of his mouth.
3Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
3He directeth it under the whole heaven, and his lightning unto the ends of the earth.
4За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
4After it a voice roareth: he thundereth with the voice of his excellency; and he will not stay them when his voice is heard.
5Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
5God thundereth marvellously with his voice; great things doeth he, which we cannot comprehend.
6Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
6For he saith to the snow, Be thou on the earth; likewise to the small rain, and to the great rain of his strength.
7Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
7He sealeth up the hand of every man; that all men may know his work.
8Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
8Then the beasts go into dens, and remain in their places.
9С југа долази олуја, и са севера зима.
9Out of the south cometh the whirlwind: and cold out of the north.
10Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
10By the breath of God frost is given: and the breadth of the waters is straitened.
11И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
11Also by watering he wearieth the thick cloud: he scattereth his bright cloud:
12И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
12And it is turned round about by his counsels: that they may do whatsoever he commandeth them upon the face of the world in the earth.
13Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
13He causeth it to come, whether for correction, or for his land, or for mercy.
14Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
14Hearken unto this, O Job: stand still, and consider the wondrous works of God.
15Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
15Dost thou know when God disposed them, and caused the light of his cloud to shine?
16Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
16Dost thou know the balancings of the clouds, the wondrous works of him which is perfect in knowledge?
17Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
17How thy garments are warm, when he quieteth the earth by the south wind?
18Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
18Hast thou with him spread out the sky, which is strong, and as a molten looking glass?
19Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
19Teach us what we shall say unto him; for we cannot order our speech by reason of darkness.
20Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
20Shall it be told him that I speak? if a man speak, surely he shall be swallowed up.
21Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
21And now men see not the bright light which is in the clouds: but the wind passeth, and cleanseth them.
22Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
22Fair weather cometh out of the north: with God is terrible majesty.
23Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
23Touching the Almighty, we cannot find him out: he is excellent in power, and in judgment, and in plenty of justice: he will not afflict.
24Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
24Men do therefore fear him: he respecteth not any that are wise of heart.