¹И дође реч Господња Јони други пут говорећи:

¹And the word of the LORD came unto Jonah the second time, saying,

²Устани, и иди у Ниневију град велики, и проповедај му оно што ти ја кажем.

²Arise, go unto Nineveh, that great city, and preach unto it the preaching that I bid thee.

³И устав Јона отиде у Ниневију по речи Господњој; а Ниневија беше град врло велик, три дана хода.

³So Jonah arose, and went unto Nineveh, according to the word of the LORD. Now Nineveh was an exceeding great city of three days' journey.

⁴И Јона поче ићи по граду један дан хода, и проповеда и рече: Јоште четрдесет дана, па ће Ниневија пропасти.

⁴And Jonah began to enter into the city a day's journey, and he cried, and said, Yet forty days, and Nineveh shall be overthrown.

⁵И Ниневљани повероваше Богу, и огласише пост, и обукоше се у кострет од највећег до најмањег.

⁵So the people of Nineveh believed God, and proclaimed a fast, and put on sackcloth, from the greatest of them even to the least of them.

⁶Јер кад дође та реч до цара ниневијског, он уста са свог престола, и скиде са себе своје одело, и обуче се у кострет и седе у пепео.

⁶For word came unto the king of Nineveh, and he arose from his throne, and he laid his robe from him, and covered him with sackcloth, and sat in ashes.

⁷И прогласи се и каза се по Ниневији по заповести царевој и кнезова његових говорећи: Људи и стока, говеда и овце да не окусе ништа, ни да пасу ни да пију воде.

⁷And he caused it to be proclaimed and published through Nineveh by the decree of the king and his nobles, saying, Let neither man nor beast, herd nor flock, taste any thing: let them not feed, nor drink water:

⁸Него и људи и стока да се покрију кострећу, и да призивају Бога јако, и да се врати сваки са свог злог пута и од неправде која му је у руку.

⁸But let man and beast be covered with sackcloth, and cry mightily unto God: yea, let them turn every one from his evil way, and from the violence that is in their hands.

⁹Ко зна, еда се поврати и раскаје Бог и поврати се од љутог гнева свог, те не изгинемо.

⁹Who can tell if God will turn and repent, and turn away from his fierce anger, that we perish not?

¹⁰И Бог виде дела њихова, где се вратише са злог пута свог; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини.

¹⁰And God saw their works, that they turned from their evil way; and God repented of the evil, that he had said that he would do unto them; and he did it not.