¹Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.

¹In the mean time, when there were gathered together an innumerable multitude of people, insomuch that they trode one upon another, he began to say unto his disciples first of all, Beware ye of the leaven of the Pharisees, which is hypocrisy.

²Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;

²For there is nothing covered, that shall not be revealed; neither hid, that shall not be known.

³Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.

³Therefore whatsoever ye have spoken in darkness shall be heard in the light; and that which ye have spoken in the ear in closets shall be proclaimed upon the housetops.

⁴Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.

⁴And I say unto you my friends, Be not afraid of them that kill the body, and after that have no more that they can do.

⁵Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.

⁵But I will forewarn you whom ye shall fear: Fear him, which after he hath killed hath power to cast into hell; yea, I say unto you, Fear him.

⁶Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.

⁶Are not five sparrows sold for two farthings, and not one of them is forgotten before God?

⁷А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

⁷But even the very hairs of your head are all numbered. Fear not therefore: ye are of more value than many sparrows.

⁸Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;

⁸Also I say unto you, Whosoever shall confess me before men, him shall the Son of man also confess before the angels of God:

⁹А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.

⁹But he that denieth me before men shall be denied before the angels of God.

¹⁰И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.

¹⁰And whosoever shall speak a word against the Son of man, it shall be forgiven him: but unto him that blasphemeth against the Holy Ghost it shall not be forgiven.

¹¹А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;

¹¹And when they bring you unto the synagogues, and unto magistrates, and powers, take ye no thought how or what thing ye shall answer, or what ye shall say:

¹²Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

¹²For the Holy Ghost shall teach you in the same hour what ye ought to say.

¹³Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.

¹³And one of the company said unto him, Master, speak to my brother, that he divide the inheritance with me.

¹⁴А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?

¹⁴And he said unto him, Man, who made me a judge or a divider over you?

¹⁵А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.

¹⁵And he said unto them, Take heed, and beware of covetousness: for a man's life consisteth not in the abundance of the things which he possesseth.

¹⁶Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.

¹⁶And he spake a parable unto them, saying, The ground of a certain rich man brought forth plentifully:

¹⁷И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.

¹⁷And he thought within himself, saying, What shall I do, because I have no room where to bestow my fruits?

¹⁸И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;

¹⁸And he said, This will I do: I will pull down my barns, and build greater; and there will I bestow all my fruits and my goods.

¹⁹И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.

¹⁹And I will say to my soul, Soul, thou hast much goods laid up for many years; take thine ease, eat, drink, and be merry.

²⁰А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?

²⁰But God said unto him, Thou fool, this night thy soul shall be required of thee: then whose shall those things be, which thou hast provided?

²¹Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.

²¹So is he that layeth up treasure for himself, and is not rich toward God.

²²А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:

²²And he said unto his disciples, Therefore I say unto you, Take no thought for your life, what ye shall eat; neither for the body, what ye shall put on.

²³Душа је претежнија од јела и тело од одела.

²³The life is more than meat, and the body is more than raiment.

²⁴Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?

²⁴Consider the ravens: for they neither sow nor reap; which neither have storehouse nor barn; and God feedeth them: how much more are ye better than the fowls?

²⁵А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?

²⁵And which of you with taking thought can add to his stature one cubit?

²⁶А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?

²⁶If ye then be not able to do that thing which is least, why take ye thought for the rest?

²⁷Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.

²⁷Consider the lilies how they grow: they toil not, they spin not; and yet I say unto you, that Solomon in all his glory was not arrayed like one of these.

²⁸А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!

²⁸If then God so clothe the grass, which is to day in the field, and to morrow is cast into the oven; how much more will he clothe you, O ye of little faith?

²⁹И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;

²⁹And seek not ye what ye shall eat, or what ye shall drink, neither be ye of doubtful mind.

³⁰Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.

³⁰For all these things do the nations of the world seek after: and your Father knoweth that ye have need of these things.

³¹Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.

³¹But rather seek ye the kingdom of God; and all these things shall be added unto you.

³²Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.

³²Fear not, little flock; for it is your Father's good pleasure to give you the kingdom.

³³Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.

³³Sell that ye have, and give alms; provide yourselves bags which wax not old, a treasure in the heavens that faileth not, where no thief approacheth, neither moth corrupteth.

³⁴Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.

³⁴For where your treasure is, there will your heart be also.

³⁵Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;

³⁵Let your loins be girded about, and your lights burning;

³⁶И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.

³⁶And ye yourselves like unto men that wait for their lord, when he will return from the wedding; that when he cometh and knocketh, they may open unto him immediately.

³⁷Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.

³⁷Blessed are those servants, whom the lord when he cometh shall find watching: verily I say unto you, that he shall gird himself, and make them to sit down to meat, and will come forth and serve them.

³⁸И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.

³⁸And if he shall come in the second watch, or come in the third watch, and find them so, blessed are those servants.

³⁹Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.

³⁹And this know, that if the goodman of the house had known what hour the thief would come, he would have watched, and not have suffered his house to be broken through.

⁴⁰И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.

⁴⁰Be ye therefore ready also: for the Son of man cometh at an hour when ye think not.

⁴¹А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?

⁴¹Then Peter said unto him, Lord, speakest thou this parable unto us, or even to all?

⁴²А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

⁴²And the Lord said, Who then is that faithful and wise steward, whom his lord shall make ruler over his household, to give them their portion of meat in due season?

⁴³Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.

⁴³Blessed is that servant, whom his lord when he cometh shall find so doing.

⁴⁴Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.

⁴⁴Of a truth I say unto you, that he will make him ruler over all that he hath.

⁴⁵Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;

⁴⁵But and if that servant say in his heart, My lord delayeth his coming; and shall begin to beat the menservants and maidens, and to eat and drink, and to be drunken;

⁴⁶Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.

⁴⁶The lord of that servant will come in a day when he looketh not for him, and at an hour when he is not aware, and will cut him in sunder, and will appoint him his portion with the unbelievers.

⁴⁷А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;

⁴⁷And that servant, which knew his lord's will, and prepared not himself, neither did according to his will, shall be beaten with many stripes.

⁴⁸А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.

⁴⁸But he that knew not, and did commit things worthy of stripes, shall be beaten with few stripes. For unto whomsoever much is given, of him shall be much required: and to whom men have committed much, of him they will ask the more.

⁴⁹Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!

⁴⁹I am come to send fire on the earth; and what will I, if it be already kindled?

⁵⁰Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!

⁵⁰But I have a baptism to be baptized with; and how am I straitened till it be accomplished!

⁵¹Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

⁵¹Suppose ye that I am come to give peace on earth? I tell you, Nay; but rather division:

⁵²Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.

⁵²For from henceforth there shall be five in one house divided, three against two, and two against three.

⁵³Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

⁵³The father shall be divided against the son, and the son against the father; the mother against the daughter, and the daughter against the mother; the mother in law against her daughter in law, and the daughter in law against her mother in law.

⁵⁴А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.

⁵⁴And he said also to the people, When ye see a cloud rise out of the west, straightway ye say, There cometh a shower; and so it is.

⁵⁵И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.

⁵⁵And when ye see the south wind blow, ye say, There will be heat; and it cometh to pass.

⁵⁶Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?

⁵⁶Ye hypocrites, ye can discern the face of the sky and of the earth; but how is it that ye do not discern this time?

⁵⁷Зашто пак и сами од себе не судите праведно?

⁵⁷Yea, and why even of yourselves judge ye not what is right?

⁵⁸Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.

⁵⁸When thou goest with thine adversary to the magistrate, as thou art in the way, give diligence that thou mayest be delivered from him; lest he hale thee to the judge, and the judge deliver thee to the officer, and the officer cast thee into prison.

⁵⁹Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.

⁵⁹I tell thee, thou shalt not depart thence, till thou hast paid the very last mite.