¹У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.

¹There were present at that season some that told him of the Galilaeans, whose blood Pilate had mingled with their sacrifices.

²И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?

²And Jesus answering said unto them, Suppose ye that these Galilaeans were sinners above all the Galilaeans, because they suffered such things?

³Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

³I tell you, Nay: but, except ye repent, ye shall all likewise perish.

⁴Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?

⁴Or those eighteen, upon whom the tower in Siloam fell, and slew them, think ye that they were sinners above all men that dwelt in Jerusalem?

⁵Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

⁵I tell you, Nay: but, except ye repent, ye shall all likewise perish.

⁶Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.

⁶He spake also this parable; A certain man had a fig tree planted in his vineyard; and he came and sought fruit thereon, and found none.

⁷Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?

⁷Then said he unto the dresser of his vineyard, Behold, these three years I come seeking fruit on this fig tree, and find none: cut it down; why cumbereth it the ground?

⁸А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;

⁸And he answering said unto him, Lord, let it alone this year also, till I shall dig about it, and dung it:

⁹Па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.

⁹And if it bear fruit, well: and if not, then after that thou shalt cut it down.

¹⁰А кад учаше у једној зборници у суботу,

¹⁰And he was teaching in one of the synagogues on the sabbath.

¹¹И гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.

¹¹And, behold, there was a woman which had a spirit of infirmity eighteen years, and was bowed together, and could in no wise lift up herself.

¹²А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.

¹²And when Jesus saw her, he called her to him, and said unto her, Woman, thou art loosed from thine infirmity.

¹³И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.

¹³And he laid his hands on her: and immediately she was made straight, and glorified God.

¹⁴А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.

¹⁴And the ruler of the synagogue answered with indignation, because that Jesus had healed on the sabbath day, and said unto the people, There are six days in which men ought to work: in them therefore come and be healed, and not on the sabbath day.

¹⁵А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?

¹⁵The Lord then answered him, and said, Thou hypocrite, doth not each one of you on the sabbath loose his ox or his ass from the stall, and lead him away to watering?

¹⁶А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?

¹⁶And ought not this woman, being a daughter of Abraham, whom Satan hath bound, lo, these eighteen years, be loosed from this bond on the sabbath day?

¹⁷И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.

¹⁷And when he had said these things, all his adversaries were ashamed: and all the people rejoiced for all the glorious things that were done by him.

¹⁸А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?

¹⁸Then said he, Unto what is the kingdom of God like? and whereunto shall I resemble it?

¹⁹Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.

¹⁹It is like a grain of mustard seed, which a man took, and cast into his garden; and it grew, and waxed a great tree; and the fowls of the air lodged in the branches of it.

²⁰Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?

²⁰And again he said, Whereunto shall I liken the kingdom of God?

²¹Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.

²¹It is like leaven, which a woman took and hid in three measures of meal, till the whole was leavened.

²²И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.

²²And he went through the cities and villages, teaching, and journeying toward Jerusalem.

²³Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:

²³Then said one unto him, Lord, are there few that be saved? And he said unto them,

²⁴Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:

²⁴Strive to enter in at the strait gate: for many, I say unto you, will seek to enter in, and shall not be able.

²⁵Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.

²⁵When once the master of the house is risen up, and hath shut to the door, and ye begin to stand without, and to knock at the door, saying, Lord, Lord, open unto us; and he shall answer and say unto you, I know you not whence ye are:

²⁶Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.

²⁶Then shall ye begin to say, We have eaten and drunk in thy presence, and thou hast taught in our streets.

²⁷А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.

²⁷But he shall say, I tell you, I know you not whence ye are; depart from me, all ye workers of iniquity.

²⁸Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.

²⁸There shall be weeping and gnashing of teeth, when ye shall see Abraham, and Isaac, and Jacob, and all the prophets, in the kingdom of God, and you yourselves thrust out.

²⁹И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.

²⁹And they shall come from the east, and from the west, and from the north, and from the south, and shall sit down in the kingdom of God.

³⁰И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.

³⁰And, behold, there are last which shall be first, and there are first which shall be last.

³¹У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.

³¹The same day there came certain of the Pharisees, saying unto him, Get thee out, and depart hence: for Herod will kill thee.

³²И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.

³²And he said unto them, Go ye, and tell that fox, Behold, I cast out devils, and I do cures to day and to morrow, and the third day I shall be perfected.

³³Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.

³³Nevertheless I must walk to day, and to morrow, and the day following: for it cannot be that a prophet perish out of Jerusalem.

³⁴Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!

³⁴O Jerusalem, Jerusalem, which killest the prophets, and stonest them that are sent unto thee; how often would I have gathered thy children together, as a hen doth gather her brood under her wings, and ye would not!

³⁵Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.

³⁵Behold, your house is left unto you desolate: and verily I say unto you, Ye shall not see me, until the time come when ye shall say, Blessed is he that cometh in the name of the Lord.