¹И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

¹And it came to pass, as he went into the house of one of the chief Pharisees to eat bread on the sabbath day, that they watched him.

²И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

²And, behold, there was a certain man before him which had the dropsy.

³И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

³And Jesus answering spake unto the lawyers and Pharisees, saying, Is it lawful to heal on the sabbath day?

⁴А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

⁴And they held their peace. And he took him, and healed him, and let him go;

⁵И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

⁵And answered them, saying, Which of you shall have an ass or an ox fallen into a pit, and will not straightway pull him out on the sabbath day?

⁶И не могоше Му одговорити на то.

⁶And they could not answer him again to these things.

⁷А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

⁷And he put forth a parable to those which were bidden, when he marked how they chose out the chief rooms; saying unto them.

⁸Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

⁸When thou art bidden of any man to a wedding, sit not down in the highest room; lest a more honourable man than thou be bidden of him;

⁹И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

⁹And he that bade thee and him come and say to thee, Give this man place; and thou begin with shame to take the lowest room.

¹⁰Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

¹⁰But when thou art bidden, go and sit down in the lowest room; that when he that bade thee cometh, he may say unto thee, Friend, go up higher: then shalt thou have worship in the presence of them that sit at meat with thee.

¹¹Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

¹¹For whosoever exalteth himself shall be abased; and he that humbleth himself shall be exalted.

¹²А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

¹²Then said he also to him that bade him, When thou makest a dinner or a supper, call not thy friends, nor thy brethren, neither thy kinsmen, nor thy rich neighbours; lest they also bid thee again, and a recompence be made thee.

¹³Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

¹³But when thou makest a feast, call the poor, the maimed, the lame, the blind:

¹⁴И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

¹⁴And thou shalt be blessed; for they cannot recompense thee: for thou shalt be recompensed at the resurrection of the just.

¹⁵А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

¹⁵And when one of them that sat at meat with him heard these things, he said unto him, Blessed is he that shall eat bread in the kingdom of God.

¹⁶А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

¹⁶Then said he unto him, A certain man made a great supper, and bade many:

¹⁷И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

¹⁷And sent his servant at supper time to say to them that were bidden, Come; for all things are now ready.

¹⁸И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

¹⁸And they all with one consent began to make excuse. The first said unto him, I have bought a piece of ground, and I must needs go and see it: I pray thee have me excused.

¹⁹И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

¹⁹And another said, I have bought five yoke of oxen, and I go to prove them: I pray thee have me excused.

²⁰И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

²⁰And another said, I have married a wife, and therefore I cannot come.

²¹И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

²¹So that servant came, and shewed his lord these things. Then the master of the house being angry said to his servant, Go out quickly into the streets and lanes of the city, and bring in hither the poor, and the maimed, and the halt, and the blind.

²²И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

²²And the servant said, Lord, it is done as thou hast commanded, and yet there is room.

²³И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

²³And the lord said unto the servant, Go out into the highways and hedges, and compel them to come in, that my house may be filled.

²⁴Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

²⁴For I say unto you, That none of those men which were bidden shall taste of my supper.

²⁵Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

²⁵And there went great multitudes with him: and he turned, and said unto them,

²⁶Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

²⁶If any man come to me, and hate not his father, and mother, and wife, and children, and brethren, and sisters, yea, and his own life also, he cannot be my disciple.

²⁷И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

²⁷And whosoever doth not bear his cross, and come after me, cannot be my disciple.

²⁸И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

²⁸For which of you, intending to build a tower, sitteth not down first, and counteth the cost, whether he have sufficient to finish it?

²⁹Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

²⁹Lest haply, after he hath laid the foundation, and is not able to finish it, all that behold it begin to mock him,

³⁰Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

³⁰Saying, This man began to build, and was not able to finish.

³¹Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

³¹Or what king, going to make war against another king, sitteth not down first, and consulteth whether he be able with ten thousand to meet him that cometh against him with twenty thousand?

³²Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

³²Or else, while the other is yet a great way off, he sendeth an ambassage, and desireth conditions of peace.

³³Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

³³So likewise, whosoever he be of you that forsaketh not all that he hath, he cannot be my disciple.

³⁴Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

³⁴Salt is good: but if the salt have lost his savour, wherewith shall it be seasoned?

³⁵Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.

³⁵It is neither fit for the land, nor yet for the dunghill; but men cast it out. He that hath ears to hear, let him hear.