¹Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.

¹Now the feast of unleavened bread drew nigh, which is called the Passover.

²И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.

²And the chief priests and scribes sought how they might kill him; for they feared the people.

³А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.

³Then entered Satan into Judas surnamed Iscariot, being of the number of the twelve.

⁴И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.

⁴And he went his way, and communed with the chief priests and captains, how he might betray him unto them.

⁵И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.

⁵And they were glad, and covenanted to give him money.

⁶И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.

⁶And he promised, and sought opportunity to betray him unto them in the absence of the multitude.

⁷А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;

⁷Then came the day of unleavened bread, when the passover must be killed.

⁸И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.

⁸And he sent Peter and John, saying, Go and prepare us the passover, that we may eat.

⁹А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?

⁹And they said unto him, Where wilt thou that we prepare?

¹⁰А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,

¹⁰And he said unto them, Behold, when ye are entered into the city, there shall a man meet you, bearing a pitcher of water; follow him into the house where he entereth in.

¹¹И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?

¹¹And ye shall say unto the goodman of the house, The Master saith unto thee, Where is the guestchamber, where I shall eat the passover with my disciples?

¹²И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.

¹²And he shall shew you a large upper room furnished: there make ready.

¹³А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.

¹³And they went, and found as he had said unto them: and they made ready the passover.

¹⁴И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.

¹⁴And when the hour was come, he sat down, and the twelve apostles with him.

¹⁵И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;

¹⁵And he said unto them, With desire I have desired to eat this passover with you before I suffer:

¹⁶Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.

¹⁶For I say unto you, I will not any more eat thereof, until it be fulfilled in the kingdom of God.

¹⁷И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;

¹⁷And he took the cup, and gave thanks, and said, Take this, and divide it among yourselves:

¹⁸Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.

¹⁸For I say unto you, I will not drink of the fruit of the vine, until the kingdom of God shall come.

¹⁹И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

¹⁹And he took bread, and gave thanks, and brake it, and gave unto them, saying, This is my body which is given for you: this do in remembrance of me.

²⁰А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.

²⁰Likewise also the cup after supper, saying, This cup is the new testament in my blood, which is shed for you.

²¹Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.

²¹But, behold, the hand of him that betrayeth me is with me on the table.

²²И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!

²²And truly the Son of man goeth, as it was determined: but woe unto that man by whom he is betrayed!

²³И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.

²³And they began to enquire among themselves, which of them it was that should do this thing.

²⁴А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.

²⁴And there was also a strife among them, which of them should be accounted the greatest.

²⁵А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.

²⁵And he said unto them, The kings of the Gentiles exercise lordship over them; and they that exercise authority upon them are called benefactors.

²⁶Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.

²⁶But ye shall not be so: but he that is greatest among you, let him be as the younger; and he that is chief, as he that doth serve.

²⁷Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

²⁷For whether is greater, he that sitteth at meat, or he that serveth? is not he that sitteth at meat? but I am among you as he that serveth.

²⁸А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.

²⁸Ye are they which have continued with me in my temptations.

²⁹И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:

²⁹And I appoint unto you a kingdom, as my Father hath appointed unto me;

³⁰Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.

³⁰That ye may eat and drink at my table in my kingdom, and sit on thrones judging the twelve tribes of Israel.

³¹Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.

³¹And the Lord said, Simon, Simon, behold, Satan hath desired to have you, that he may sift you as wheat:

³²А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.

³²But I have prayed for thee, that thy faith fail not: and when thou art converted, strengthen thy brethren.

³³А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.

³³And he said unto him, Lord, I am ready to go with thee, both into prison, and to death.

³⁴А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.

³⁴And he said, I tell thee, Peter, the cock shall not crow this day, before that thou shalt thrice deny that thou knowest me.

³⁵И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.

³⁵And he said unto them, When I sent you without purse, and scrip, and shoes, lacked ye any thing? And they said, Nothing.

³⁶А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

³⁶Then said he unto them, But now, he that hath a purse, let him take it, and likewise his scrip: and he that hath no sword, let him sell his garment, and buy one.

³⁷Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.

³⁷For I say unto you, that this that is written must yet be accomplished in me, And he was reckoned among the transgressors: for the things concerning me have an end.

³⁸А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.

³⁸And they said, Lord, behold, here are two swords. And he said unto them, It is enough.

³⁹И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.

³⁹And he came out, and went, as he was wont, to the mount of Olives; and his disciples also followed him.

⁴⁰А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.

⁴⁰And when he was at the place, he said unto them, Pray that ye enter not into temptation.

⁴¹И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу

⁴¹And he was withdrawn from them about a stone's cast, and kneeled down, and prayed,

⁴²Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.

⁴²Saying, Father, if thou be willing, remove this cup from me: nevertheless not my will, but thine, be done.

⁴³А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.

⁴³And there appeared an angel unto him from heaven, strengthening him.

⁴⁴И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.

⁴⁴And being in an agony he prayed more earnestly: and his sweat was as it were great drops of blood falling down to the ground.

⁴⁵И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,

⁴⁵And when he rose up from prayer, and was come to his disciples, he found them sleeping for sorrow,

⁴⁶И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.

⁴⁶And said unto them, Why sleep ye? rise and pray, lest ye enter into temptation.

⁴⁷Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.

⁴⁷And while he yet spake, behold a multitude, and he that was called Judas, one of the twelve, went before them, and drew near unto Jesus to kiss him.

⁴⁸А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?

⁴⁸But Jesus said unto him, Judas, betrayest thou the Son of man with a kiss?

⁴⁹А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?

⁴⁹When they which were about him saw what would follow, they said unto him, Lord, shall we smite with the sword?

⁵⁰И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.

⁵⁰And one of them smote the servant of the high priest, and cut off his right ear.

⁵¹А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.

⁵¹And Jesus answered and said, Suffer ye thus far. And he touched his ear, and healed him.

⁵²А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?

⁵²Then Jesus said unto the chief priests, and captains of the temple, and the elders, which were come to him, Be ye come out, as against a thief, with swords and staves?

⁵³Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.

⁵³When I was daily with you in the temple, ye stretched forth no hands against me: but this is your hour, and the power of darkness.

⁵⁴А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.

⁵⁴Then took they him, and led him, and brought him into the high priest's house. And Peter followed afar off.

⁵⁵А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.

⁵⁵And when they had kindled a fire in the midst of the hall, and were set down together, Peter sat down among them.

⁵⁶Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.

⁵⁶But a certain maid beheld him as he sat by the fire, and earnestly looked upon him, and said, This man was also with him.

⁵⁷А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.

⁵⁷And he denied him, saying, Woman, I know him not.

⁵⁸И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.

⁵⁸And after a little while another saw him, and said, Thou art also of them. And Peter said, Man, I am not.

⁵⁹И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.

⁵⁹And about the space of one hour after another confidently affirmed, saying, Of a truth this fellow also was with him: for he is a Galilaean.

⁶⁰А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.

⁶⁰And Peter said, Man, I know not what thou sayest. And immediately, while he yet spake, the cock crew.

⁶¹И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.

⁶¹And the Lord turned, and looked upon Peter. And Peter remembered the word of the Lord, how he had said unto him, Before the cock crow, thou shalt deny me thrice.

⁶²И изишавши напоље плака горко.

⁶²And Peter went out, and wept bitterly.

⁶³А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.

⁶³And the men that held Jesus mocked him, and smote him.

⁶⁴И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?

⁶⁴And when they had blindfolded him, they struck him on the face, and asked him, saying, Prophesy, who is it that smote thee?

⁶⁵И друге многе хуле говораху на Њ.

⁶⁵And many other things blasphemously spake they against him.

⁶⁶И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд

⁶⁶And as soon as it was day, the elders of the people and the chief priests and the scribes came together, and led him into their council, saying,

⁶⁷Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.

⁶⁷Art thou the Christ? tell us. And he said unto them, If I tell you, ye will not believe:

⁶⁸А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

⁶⁸And if I also ask you, ye will not answer me, nor let me go.

⁶⁹Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.

⁶⁹Hereafter shall the Son of man sit on the right hand of the power of God.

⁷⁰Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.

⁷⁰Then said they all, Art thou then the Son of God? And he said unto them, Ye say that I am.

⁷¹А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.

⁷¹And they said, What need we any further witness? for we ourselves have heard of his own mouth.