¹И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.

¹And he arose from thence, and cometh into the coasts of Judaea by the farther side of Jordan: and the people resort unto him again; and, as he was wont, he taught them again.

²И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?

²And the Pharisees came to him, and asked him, Is it lawful for a man to put away his wife? tempting him.

³А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?

³And he answered and said unto them, What did Moses command you?

⁴А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

⁴And they said, Moses suffered to write a bill of divorcement, and to put her away.

⁵И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.

⁵And Jesus answered and said unto them, For the hardness of your heart he wrote you this precept.

⁶А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

⁶But from the beginning of the creation God made them male and female.

⁷Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,

⁷For this cause shall a man leave his father and mother, and cleave to his wife;

⁸И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.

⁸And they twain shall be one flesh: so then they are no more twain, but one flesh.

⁹А шта је Бог саставио човек да не раставља.

⁹What therefore God hath joined together, let not man put asunder.

¹⁰И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.

¹⁰And in the house his disciples asked him again of the same matter.

¹¹И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

¹¹And he saith unto them, Whosoever shall put away his wife, and marry another, committeth adultery against her.

¹²И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.

¹²And if a woman shall put away her husband, and be married to another, she committeth adultery.

¹³И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

¹³And they brought young children to him, that he should touch them: and his disciples rebuked those that brought them.

¹⁴А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.

¹⁴But when Jesus saw it, he was much displeased, and said unto them, Suffer the little children to come unto me, and forbid them not: for of such is the kingdom of God.

¹⁵Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.

¹⁵Verily I say unto you, Whosoever shall not receive the kingdom of God as a little child, he shall not enter therein.

¹⁶И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

¹⁶And he took them up in his arms, put his hands upon them, and blessed them.

¹⁷И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?

¹⁷And when he was gone forth into the way, there came one running, and kneeled to him, and asked him, Good Master, what shall I do that I may inherit eternal life?

¹⁸А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

¹⁸And Jesus said unto him, Why callest thou me good? there is none good but one, that is, God.

¹⁹Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.

¹⁹Thou knowest the commandments, Do not commit adultery, Do not kill, Do not steal, Do not bear false witness, Defraud not, Honour thy father and mother.

²⁰А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.

²⁰And he answered and said unto him, Master, all these have I observed from my youth.

²¹А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.

²¹Then Jesus beholding him loved him, and said unto him, One thing thou lackest: go thy way, sell whatsoever thou hast, and give to the poor, and thou shalt have treasure in heaven: and come, take up the cross, and follow me.

²²А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.

²²And he was sad at that saying, and went away grieved: for he had great possessions.

²³И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!

²³And Jesus looked round about, and saith unto his disciples, How hardly shall they that have riches enter into the kingdom of God!

²⁴А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!

²⁴And the disciples were astonished at his words. But Jesus answereth again, and saith unto them, Children, how hard is it for them that trust in riches to enter into the kingdom of God!

²⁵Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.

²⁵It is easier for a camel to go through the eye of a needle, than for a rich man to enter into the kingdom of God.

²⁶А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?

²⁶And they were astonished out of measure, saying among themselves, Who then can be saved?

²⁷А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.

²⁷And Jesus looking upon them saith, With men it is impossible, but not with God: for with God all things are possible.

²⁸А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.

²⁸Then Peter began to say unto him, Lo, we have left all, and have followed thee.

²⁹А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,

²⁹And Jesus answered and said, Verily I say unto you, There is no man that hath left house, or brethren, or sisters, or father, or mother, or wife, or children, or lands, for my sake, and the gospel's,

³⁰А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.

³⁰But he shall receive an hundredfold now in this time, houses, and brethren, and sisters, and mothers, and children, and lands, with persecutions; and in the world to come eternal life.

³¹Али ће многи први бити последњи, и последњи први.

³¹But many that are first shall be last; and the last first.

³²А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:

³²And they were in the way going up to Jerusalem; and Jesus went before them: and they were amazed; and as they followed, they were afraid. And he took again the twelve, and began to tell them what things should happen unto him,

³³Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;

³³Saying, Behold, we go up to Jerusalem; and the Son of man shall be delivered unto the chief priests, and unto the scribes; and they shall condemn him to death, and shall deliver him to the Gentiles:

³⁴И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.

³⁴And they shall mock him, and shall scourge him, and shall spit upon him, and shall kill him: and the third day he shall rise again.

³⁵И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.

³⁵And James and John, the sons of Zebedee, come unto him, saying, Master, we would that thou shouldest do for us whatsoever we shall desire.

³⁶А Он рече: Шта хоћете да вам учиним?

³⁶And he said unto them, What would ye that I should do for you?

³⁷А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.

³⁷They said unto him, Grant unto us that we may sit, one on thy right hand, and the other on thy left hand, in thy glory.

³⁸А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?

³⁸But Jesus said unto them, Ye know not what ye ask: can ye drink of the cup that I drink of? and be baptized with the baptism that I am baptized with?

³⁹А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;

³⁹And they said unto him, We can. And Jesus said unto them, Ye shall indeed drink of the cup that I drink of; and with the baptism that I am baptized withal shall ye be baptized:

⁴⁰Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.

⁴⁰But to sit on my right hand and on my left hand is not mine to give; but it shall be given to them for whom it is prepared.

⁴¹И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.

⁴¹And when the ten heard it, they began to be much displeased with James and John.

⁴²А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.

⁴²But Jesus called them to him, and saith unto them, Ye know that they which are accounted to rule over the Gentiles exercise lordship over them; and their great ones exercise authority upon them.

⁴³Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

⁴³But so shall it not be among you: but whosoever will be great among you, shall be your minister:

⁴⁴И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.

⁴⁴And whosoever of you will be the chiefest, shall be servant of all.

⁴⁵Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.

⁴⁵For even the Son of man came not to be ministered unto, but to minister, and to give his life a ransom for many.

⁴⁶И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.

⁴⁶And they came to Jericho: and as he went out of Jericho with his disciples and a great number of people, blind Bartimaeus, the son of Timaeus, sat by the highway side begging.

⁴⁷И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!

⁴⁷And when he heard that it was Jesus of Nazareth, he began to cry out, and say, Jesus, thou son of David, have mercy on me.

⁴⁸И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!

⁴⁸And many charged him that he should hold his peace: but he cried the more a great deal, Thou son of David, have mercy on me.

⁴⁹И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.

⁴⁹And Jesus stood still, and commanded him to be called. And they call the blind man, saying unto him, Be of good comfort, rise; he calleth thee.

⁵⁰А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.

⁵⁰And he, casting away his garment, rose, and came to Jesus.

⁵¹И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.

⁵¹And Jesus answered and said unto him, What wilt thou that I should do unto thee? The blind man said unto him, Lord, that I might receive my sight.

⁵²А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.

⁵²And Jesus said unto him, Go thy way; thy faith hath made thee whole. And immediately he received his sight, and followed Jesus in the way.