¹И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих

¹And when they came nigh to Jerusalem, unto Bethphage and Bethany, at the mount of Olives, he sendeth forth two of his disciples,

²И рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.

²And saith unto them, Go your way into the village over against you: and as soon as ye be entered into it, ye shall find a colt tied, whereon never man sat; loose him, and bring him.

³И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.

³And if any man say unto you, Why do ye this? say ye that the Lord hath need of him; and straightway he will send him hither.

⁴А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.

⁴And they went their way, and found the colt tied by the door without in a place where two ways met; and they loose him.

⁵И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?

⁵And certain of them that stood there said unto them, What do ye, loosing the colt?

⁶А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.

⁶And they said unto them even as Jesus had commanded: and they let them go.

⁷И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.

⁷And they brought the colt to Jesus, and cast their garments on him; and he sat upon him.

⁸А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.

⁸And many spread their garments in the way: and others cut down branches off the trees, and strawed them in the way.

⁹А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!

⁹And they that went before, and they that followed, cried, saying, Hosanna; Blessed is he that cometh in the name of the Lord:

¹⁰Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!

¹⁰Blessed be the kingdom of our father David, that cometh in the name of the Lord: Hosanna in the highest.

¹¹И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.

¹¹And Jesus entered into Jerusalem, and into the temple: and when he had looked round about upon all things, and now the eventide was come, he went out unto Bethany with the twelve.

¹²И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.

¹²And on the morrow, when they were come from Bethany, he was hungry:

¹³И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.

¹³And seeing a fig tree afar off having leaves, he came, if haply he might find any thing thereon: and when he came to it, he found nothing but leaves; for the time of figs was not yet.

¹⁴И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови.

¹⁴And Jesus answered and said unto it, No man eat fruit of thee hereafter for ever. And his disciples heard it.

¹⁵И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.

¹⁵And they come to Jerusalem: and Jesus went into the temple, and began to cast out them that sold and bought in the temple, and overthrew the tables of the moneychangers, and the seats of them that sold doves;

¹⁶И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.

¹⁶And would not suffer that any man should carry any vessel through the temple.

¹⁷И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.

¹⁷And he taught, saying unto them, Is it not written, My house shall be called of all nations the house of prayer? but ye have made it a den of thieves.

¹⁸И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.

¹⁸And the scribes and chief priests heard it, and sought how they might destroy him: for they feared him, because all the people was astonished at his doctrine.

¹⁹И кад би увече изађе напоље из града.

¹⁹And when even was come, he went out of the city.

²⁰И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.

²⁰And in the morning, as they passed by, they saw the fig tree dried up from the roots.

²¹И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.

²¹And Peter calling to remembrance saith unto him, Master, behold, the fig tree which thou cursedst is withered away.

²²И одговарајући Исус рече им:

²²And Jesus answering saith unto them, Have faith in God.

²³Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече.

²³For verily I say unto you, That whosoever shall say unto this mountain, Be thou removed, and be thou cast into the sea; and shall not doubt in his heart, but shall believe that those things which he saith shall come to pass; he shall have whatsoever he saith.

²⁴Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам.

²⁴Therefore I say unto you, What things soever ye desire, when ye pray, believe that ye receive them, and ye shall have them.

²⁵И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше.

²⁵And when ye stand praying, forgive, if ye have ought against any: that your Father also which is in heaven may forgive you your trespasses.

²⁶Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше.

²⁶But if ye do not forgive, neither will your Father which is in heaven forgive your trespasses.

²⁷И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине,

²⁷And they come again to Jerusalem: and as he was walking in the temple, there come to him the chief priests, and the scribes, and the elders,

²⁸И рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?

²⁸And say unto him, By what authority doest thou these things? and who gave thee this authority to do these things?

²⁹А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.

²⁹And Jesus answered and said unto them, I will also ask of you one question, and answer me, and I will tell you by what authority I do these things.

³⁰Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми.

³⁰The baptism of John, was it from heaven, or of men? answer me.

³¹И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?

³¹And they reasoned with themselves, saying, If we shall say, From heaven; he will say, Why then did ye not believe him?

³²Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше.

³²But if we shall say, Of men; they feared the people: for all men counted John, that he was a prophet indeed.

³³И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

³³And they answered and said unto Jesus, We cannot tell. And Jesus answering saith unto them, Neither do I tell you by what authority I do these things.