¹И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.

¹And he began to speak unto them by parables. A certain man planted a vineyard, and set an hedge about it, and digged a place for the winefat, and built a tower, and let it out to husbandmen, and went into a far country.

²И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.

²And at the season he sent to the husbandmen a servant, that he might receive from the husbandmen of the fruit of the vineyard.

³А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.

³And they caught him, and beat him, and sent him away empty.

⁴И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.

⁴And again he sent unto them another servant; and at him they cast stones, and wounded him in the head, and sent him away shamefully handled.

⁵И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.

⁵And again he sent another; and him they killed, and many others; beating some, and killing some.

⁶Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.

⁶Having yet therefore one son, his wellbeloved, he sent him also last unto them, saying, They will reverence my son.

⁷А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

⁷But those husbandmen said among themselves, This is the heir; come, let us kill him, and the inheritance shall be our's.

⁸И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.

⁸And they took him, and killed him, and cast him out of the vineyard.

⁹Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.

⁹What shall therefore the lord of the vineyard do? he will come and destroy the husbandmen, and will give the vineyard unto others.

¹⁰Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;

¹⁰And have ye not read this scripture; The stone which the builders rejected is become the head of the corner:

¹¹То би од Господа и дивно је у нашим очима?

¹¹This was the Lord's doing, and it is marvellous in our eyes?

¹²И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.

¹²And they sought to lay hold on him, but feared the people: for they knew that he had spoken the parable against them: and they left him, and went their way.

¹³И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.

¹³And they send unto him certain of the Pharisees and of the Herodians, to catch him in his words.

¹⁴А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?

¹⁴And when they were come, they say unto him, Master, we know that thou art true, and carest for no man: for thou regardest not the person of men, but teachest the way of God in truth: Is it lawful to give tribute to Caesar, or not?

¹⁵А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим

¹⁵Shall we give, or shall we not give? But he, knowing their hypocrisy, said unto them, Why tempt ye me? bring me a penny, that I may see it.

¹⁶А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.

¹⁶And they brought it. And he saith unto them, Whose is this image and superscription? And they said unto him, Caesar's.

¹⁷И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.

¹⁷And Jesus answering said unto them, Render to Caesar the things that are Caesar's, and to God the things that are God's. And they marvelled at him.

¹⁸И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:

¹⁸Then come unto him the Sadducees, which say there is no resurrection; and they asked him, saying,

¹⁹Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.

¹⁹Master, Moses wrote unto us, If a man's brother die, and leave his wife behind him, and leave no children, that his brother should take his wife, and raise up seed unto his brother.

²⁰Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.

²⁰Now there were seven brethren: and the first took a wife, and dying left no seed.

²¹И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.

²¹And the second took her, and died, neither left he any seed: and the third likewise.

²²И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.

²²And the seven had her, and left no seed: last of all the woman died also.

²³О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.

²³In the resurrection therefore, when they shall rise, whose wife shall she be of them? for the seven had her to wife.

²⁴И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?

²⁴And Jesus answering said unto them, Do ye not therefore err, because ye know not the scriptures, neither the power of God?

²⁵Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.

²⁵For when they shall rise from the dead, they neither marry, nor are given in marriage; but are as the angels which are in heaven.

²⁶А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?

²⁶And as touching the dead, that they rise: have ye not read in the book of Moses, how in the bush God spake unto him, saying, I am the God of Abraham, and the God of Isaac, and the God of Jacob?

²⁷Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.

²⁷He is not the God of the dead, but the God of the living: ye therefore do greatly err.

²⁸И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?

²⁸And one of the scribes came, and having heard them reasoning together, and perceiving that he had answered them well, asked him, Which is the first commandment of all?

²⁹А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;

²⁹And Jesus answered him, The first of all the commandments is, Hear, O Israel; The Lord our God is one Lord:

³⁰И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.

³⁰And thou shalt love the Lord thy God with all thy heart, and with all thy soul, and with all thy mind, and with all thy strength: this is the first commandment.

³¹И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.

³¹And the second is like, namely this, Thou shalt love thy neighbour as thyself. There is none other commandment greater than these.

³²И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;

³²And the scribe said unto him, Well, Master, thou hast said the truth: for there is one God; and there is none other but he:

³³И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.

³³And to love him with all the heart, and with all the understanding, and with all the soul, and with all the strength, and to love his neighbour as himself, is more than all whole burnt offerings and sacrifices.

³⁴А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.

³⁴And when Jesus saw that he answered discreetly, he said unto him, Thou art not far from the kingdom of God. And no man after that durst ask him any question.

³⁵И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

³⁵And Jesus answered and said, while he taught in the temple, How say the scribes that Christ is the son of David?

³⁶Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.

³⁶For David himself said by the Holy Ghost, The LORD said to my Lord, Sit thou on my right hand, till I make thine enemies thy footstool.

³⁷Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.

³⁷David therefore himself calleth him Lord; and whence is he then his son? And the common people heard him gladly.

³⁸И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,

³⁸And he said unto them in his doctrine, Beware of the scribes, which love to go in long clothing, and love salutations in the marketplaces,

³⁹И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.

³⁹And the chief seats in the synagogues, and the uppermost rooms at feasts:

⁴⁰Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.

⁴⁰Which devour widows' houses, and for a pretence make long prayers: these shall receive greater damnation.

⁴¹И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.

⁴¹And Jesus sat over against the treasury, and beheld how the people cast money into the treasury: and many that were rich cast in much.

⁴²И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.

⁴²And there came a certain poor widow, and she threw in two mites, which make a farthing.

⁴³И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.

⁴³And he called unto him his disciples, and saith unto them, Verily I say unto you, That this poor widow hath cast more in, than all they which have cast into the treasury:

⁴⁴Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.

⁴⁴For all they did cast in of their abundance; but she of her want did cast in all that she had, even all her living.