¹Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили.

¹After two days was the feast of the passover, and of unleavened bread: and the chief priests and the scribes sought how they might take him by craft, and put him to death.

²Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.

²But they said, Not on the feast day, lest there be an uproar of the people.

³И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу.

³And being in Bethany in the house of Simon the leper, as he sat at meat, there came a woman having an alabaster box of ointment of spikenard very precious; and she brake the box, and poured it on his head.

⁴А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?

⁴And there were some that had indignation within themselves, and said, Why was this waste of the ointment made?

⁵Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.

⁵For it might have been sold for more than three hundred pence, and have been given to the poor. And they murmured against her.

⁶А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени.

⁶And Jesus said, Let her alone; why trouble ye her? she hath wrought a good work on me.

⁷Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.

⁷For ye have the poor with you always, and whensoever ye will ye may do them good: but me ye have not always.

⁸Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.

⁸She hath done what she could: she is come aforehand to anoint my body to the burying.

⁹Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен.

⁹Verily I say unto you, Wheresoever this gospel shall be preached throughout the whole world, this also that she hath done shall be spoken of for a memorial of her.

¹⁰И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.

¹⁰And Judas Iscariot, one of the twelve, went unto the chief priests, to betray him unto them.

¹¹А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.

¹¹And when they heard it, they were glad, and promised to give him money. And he sought how he might conveniently betray him.

¹²И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?

¹²And the first day of unleavened bread, when they killed the passover, his disciples said unto him, Where wilt thou that we go and prepare that thou mayest eat the passover?

¹³И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,

¹³And he sendeth forth two of his disciples, and saith unto them, Go ye into the city, and there shall meet you a man bearing a pitcher of water: follow him.

¹⁴И где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?

¹⁴And wheresoever he shall go in, say ye to the goodman of the house, The Master saith, Where is the guestchamber, where I shall eat the passover with my disciples?

¹⁵И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.

¹⁵And he will shew you a large upper room furnished and prepared: there make ready for us.

¹⁶И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.

¹⁶And his disciples went forth, and came into the city, and found as he had said unto them: and they made ready the passover.

¹⁷И кад би увече, дође са дванаесторицом.

¹⁷And in the evening he cometh with the twelve.

¹⁸И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.

¹⁸And as they sat and did eat, Jesus said, Verily I say unto you, One of you which eateth with me shall betray me.

¹⁹А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?

¹⁹And they began to be sorrowful, and to say unto him one by one, Is it I? and another said, Is it I?

²⁰А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.

²⁰And he answered and said unto them, It is one of the twelve, that dippeth with me in the dish.

²¹Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.

²¹The Son of man indeed goeth, as it is written of him: but woe to that man by whom the Son of man is betrayed! good were it for that man if he had never been born.

²²И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.

²²And as they did eat, Jesus took bread, and blessed, and brake it, and gave to them, and said, Take, eat: this is my body.

²³И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.

²³And he took the cup, and when he had given thanks, he gave it to them: and they all drank of it.

²⁴И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе.

²⁴And he said unto them, This is my blood of the new testament, which is shed for many.

²⁵Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.

²⁵Verily I say unto you, I will drink no more of the fruit of the vine, until that day that I drink it new in the kingdom of God.

²⁶И отпојавши хвалу изађоше на гору Маслинску.

²⁶And when they had sung an hymn, they went out into the mount of Olives.

²⁷И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи.

²⁷And Jesus saith unto them, All ye shall be offended because of me this night: for it is written, I will smite the shepherd, and the sheep shall be scattered.

²⁸Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју.

²⁸But after that I am risen, I will go before you into Galilee.

²⁹А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу.

²⁹But Peter said unto him, Although all shall be offended, yet will not I.

³⁰И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.

³⁰And Jesus saith unto him, Verily I say unto thee, That this day, even in this night, before the cock crow twice, thou shalt deny me thrice.

³¹А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху.

³¹But he spake the more vehemently, If I should die with thee, I will not deny thee in any wise. Likewise also said they all.

³²И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу.

³²And they came to a place which was named Gethsemane: and he saith to his disciples, Sit ye here, while I shall pray.

³³И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.

³³And he taketh with him Peter and James and John, and began to be sore amazed, and to be very heavy;

³⁴И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.

³⁴And saith unto them, My soul is exceeding sorrowful unto death: tarry ye here, and watch.

³⁵И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће.

³⁵And he went forward a little, and fell on the ground, and prayed that, if it were possible, the hour might pass from him.

³⁶И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти.

³⁶And he said, Abba, Father, all things are possible unto thee; take away this cup from me: nevertheless not what I will, but what thou wilt.

³⁷И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?

³⁷And he cometh, and findeth them sleeping, and saith unto Peter, Simon, sleepest thou? couldest not thou watch one hour?

³⁸Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо.

³⁸Watch ye and pray, lest ye enter into temptation. The spirit truly is ready, but the flesh is weak.

³⁹И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи.

³⁹And again he went away, and prayed, and spake the same words.

⁴⁰И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили.

⁴⁰And when he returned, he found them asleep again, (for their eyes were heavy,) neither wist they what to answer him.

⁴¹И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима.

⁴¹And he cometh the third time, and saith unto them, Sleep on now, and take your rest: it is enough, the hour is come; behold, the Son of man is betrayed into the hands of sinners.

⁴²Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.

⁴²Rise up, let us go; lo, he that betrayeth me is at hand.

⁴³И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина.

⁴³And immediately, while he yet spake, cometh Judas, one of the twelve, and with him a great multitude with swords and staves, from the chief priests and the scribes and the elders.

⁴⁴И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући.

⁴⁴And he that betrayed him had given them a token, saying, Whomsoever I shall kiss, that same is he; take him, and lead him away safely.

⁴⁵И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га.

⁴⁵And as soon as he was come, he goeth straightway to him, and saith, Master, master; and kissed him.

⁴⁶А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га.

⁴⁶And they laid their hands on him, and took him.

⁴⁷А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.

⁴⁷And one of them that stood by drew a sword, and smote a servant of the high priest, and cut off his ear.

⁴⁸И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,

⁴⁸And Jesus answered and said unto them, Are ye come out, as against a thief, with swords and with staves to take me?

⁴⁹А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.

⁴⁹I was daily with you in the temple teaching, and ye took me not: but the scriptures must be fulfilled.

⁵⁰И оставивши Га, ученици сви побегоше.

⁵⁰And they all forsook him, and fled.

⁵¹И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића.

⁵¹And there followed him a certain young man, having a linen cloth cast about his naked body; and the young men laid hold on him:

⁵²А он оставивши платно го побеже од њих.

⁵²And he left the linen cloth, and fled from them naked.

⁵³И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине.

⁵³And they led Jesus away to the high priest: and with him were assembled all the chief priests and the elders and the scribes.

⁵⁴И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња.

⁵⁴And Peter followed him afar off, even into the palace of the high priest: and he sat with the servants, and warmed himself at the fire.

⁵⁵А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше;

⁵⁵And the chief priests and all the council sought for witness against Jesus to put him to death; and found none.

⁵⁶Јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака.

⁵⁶For many bare false witness against him, but their witness agreed not together.

⁵⁷И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи:

⁵⁷And there arose certain, and bare false witness against him, saying,

⁵⁸Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.

⁵⁸We heard him say, I will destroy this temple that is made with hands, and within three days I will build another made without hands.

⁵⁹И ни ово сведочанство њихово не беше једнако.

⁵⁹But neither so did their witness agree together.

⁶⁰И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?

⁶⁰And the high priest stood up in the midst, and asked Jesus, saying, Answerest thou nothing? what is it which these witness against thee?

⁶¹А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?

⁶¹But he held his peace, and answered nothing. Again the high priest asked him, and said unto him, Art thou the Christ, the Son of the Blessed?

⁶²А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским.

⁶²And Jesus said, I am: and ye shall see the Son of man sitting on the right hand of power, and coming in the clouds of heaven.

⁶³А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци?

⁶³Then the high priest rent his clothes, and saith, What need we any further witnesses?

⁶⁴Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.

⁶⁴Ye have heard the blasphemy: what think ye? And they all condemned him to be guilty of death.

⁶⁵И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима.

⁶⁵And some began to spit on him, and to cover his face, and to buffet him, and to say unto him, Prophesy: and the servants did strike him with the palms of their hands.

⁶⁶И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког,

⁶⁶And as Peter was beneath in the palace, there cometh one of the maids of the high priest:

⁶⁷И видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.

⁶⁷And when she saw Peter warming himself, she looked upon him, and said, And thou also wast with Jesus of Nazareth.

⁶⁸А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева.

⁶⁸But he denied, saying, I know not, neither understand I what thou sayest. And he went out into the porch; and the cock crew.

⁶⁹И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.

⁶⁹And a maid saw him again, and began to say to them that stood by, This is one of them.

⁷⁰А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав.

⁷⁰And he denied it again. And a little after, they that stood by said again to Peter, Surely thou art one of them: for thou art a Galilaean, and thy speech agreeth thereto.

⁷¹А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите.

⁷¹But he began to curse and to swear, saying, I know not this man of whom ye speak.

⁷²И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.

⁷²And the second time the cock crew. And Peter called to mind the word that Jesus said unto him, Before the cock crow twice, thou shalt deny me thrice. And when he thought thereon, he wept.